Маја Огњеновић

Маја Огњеновић (Зрењанин, 6. август 1984) српска је одбојкашица. Игра на позицији техничара. Тренутно наступа за италијански Скандичћи и репрезентацију Србије.

Маја Огњеновић
Маја Огњеновић 2018.
Пуно име	Маја Огњеновић
Датум рођења	(1984-08-06)6. август 1984. (40 год.)
Место рођења	Зрењанин, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство	Србија
Висина	1,83 м
Позиција	Техничар
Тренутни клуб	Скандичи
Број	10
Године	Репрезентација
2002—	Србија
Медаље Одбојка Олимпијске игре 2016. Рио де Жанеиро Србија 2020. Токио Србија Светска првенства 2006. Јапан СЦГ 2018. Јапан Србија Европска првенства 2007. Белгија / Луксембург Србија 2011. Србија / Италија Србија 2015. Холандија / Белгија Србија 2019. Турска Србија 2021. Србија / Бугарска / Хрватска / Румунија Србија 2023. Брисел Србија Светски куп 2015. Јапан Србија Светски Гран При 2011. Макау Србија 2013. Сапоро Србија Европска лига 2009. Кајсери Србија 2010. Анкара Србија 2011. Истанбул Србија 2012. Карлове Вари Србија Универзијада 2009. Београд Србија

Каријеру је почела у зрењанинском Поштару одакле је 2002. године прешла у ЖОК Црвена звезда. Касније је у иностранству променила многобројне клубове.

Проглашена је за најбољу техничарку на Европској лиги 2010. као и на Европском првенству 2011.

Клупска каријера

Црвена звезда

За београдске црвено-беле наступала је од 2002. до 2006. године. Учествовала је у освајању две титуле првака 2003. и 2004. године и једног националног купа 2003. године. Била је то сјајна генерација Звезде у којој су поред Маје главне роле имале Ања Спасојевић, Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић… Маја је у последњој сезони у клубу (2005/06) понела и капитенску траку, а у лигашком делу првенства је на 18 сусрета уписала 90 освојених поена.^[1]

Иностранство

По одласку из црвено-белог табора носила је дрес румунског Метал Галација од 2006. до 2008. године, са којим је освојила две шампионске титуле 2007. и 2008. године. Сезону 2008/09. провела је у италијанском Монте Скјаву са којим је тријумфовала у Челенџ купу, када је проглашена и за најбољег техничара финалног турнира овог европског такмичења. Наступала је и за турски Езачибаши (2009/10), а са Олимпијакосом је освојила Куп Грчке 2011. године. У италијанској Модени је играла у сезони 2011/12, кратко је била и у панчевачком Динаму, а у сезони 2012/13 носила је дрес Импела из Вроцлава. Од 2013. године је била члан пољског Хемика са којим је освојила три трофеја – два шампионата Пољске 2014. и 2015. и Куп Пољске 2014. године. Проглашена је и за најбољег техничара финалног турнира Лиге шампиона 2015. године. У сезони 2015/16 носила је дрес италијанске Пјаченце.

Репрезентативна каријера

Трофејна одбојкашица оставила је дубок траг у репрезентацији Србије коју тренутно предводи као капитен. Одиграла је рекордних 230 утакмица за националну селекцију и учествовала је у освајању златне медаље на Европском првенству 2011. године, које су заједнички организовале Србија и Италија. Са шампионата Старог континента има и сребро из 2007. године. На оба првенства проглашена је за најбољег техничара на турниру. На Светском првенству освојила је бронзу у Јапану 2006. године, а у колекцији има и три злата у Европској лиги 2009, 2010. и 2011. године. У освајању све три златне медаље проглашавана је за најбољег техничара, што довољно говори колико је добар учинак имала у највећим успесима у историји српске одбојке. У Европској лиги има и једну бронзу из 2012. године, а у њеном власништву су такође и бронзане медаље са Светских Гран прија из 2011. и 2013. године и сребро са Универзијаде 2009. године. Четири пута је учествовала и на Олимпијским играма у Пекингу 2008, Лондону 2012., Рио де Жанеиру 2016. и Токију 2020.

Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.^[2] На Олимпијским играма у Токију 2020, освојила је бронзану медаљу, а Србија је победила Јужну Кореју у борби за бронзу.^[3] На Европском првенству 2021. године чија је завршница одржана у Београду, освојила је сребрну медаљу.^[4]

Клубови

• Поштар Зрењанин (2002–2003)
• Црвена звезда (2003–2006)
• Метал Галати (2006–2008)
• Монте Скјаво Јеси (2008–2009)
• Еџзаџибаши (2009–2010)
• Олимпијакос (2010–2011)
• Динамо Панчево (2011)
• Модена (2012)
• Импел Вроцлав (2012–2013)
• Хемик Полис (2013–2015)
• Пјаћенца (2015–2016)
• Еџзаџибаши (2016–2018)
• Динамо Москва (2018–2019)
• ВакифБанк (2019-2021)
• Еџзаџибаши (2021-2023)
• Скандићи (2023–)

Успеси

Репрезентативни

• Олимпијске игре 2016. Бразил - сребрна медаља, Олимпијске игре 2020. Јапан - бронзана медаља
• Светско првенство 2006. Јапан - бронзана медаља, 2018. Јапан - златна медаља
• Европско првенство 2007. Белгија и Луксембург - сребрна медаља
• Европска лига 2010. Турска - златна медаља
• Европско првенство 2011. Италија и Србија - златна медаља
• Европско првенство 2015. Холандија и Белгија - бронзана медаља

Клупски

• Првенство Југославије (2001/02, 2002/03)
• Првенство Србије и Црне Горе (2003/04)
• Куп Југославије (2002)
• Првенство Румуније (2006/07)
• Куп Румуније (2007)

Признања

• Најбоља спортисткиња Војводине 2006.
• Најбољи техничар Европског првенства 2007.
• Најбољи техничар ЦЕВ Челенџ купа 2008-09.
• Најбољи техничар Европске лиге 2010.
• Најбољи техничар Европске лиге 2011.
• Најбољи техничар Европског првенства 2011.
• Најбољи техничар Европске лиге 2012.
• Најбољи техничар Европског првенства 2015.