Маја Огњеновић

Маја Огњеновић
Маја Огњеновић
	Маја Огњеновић 2018.
Пуно име	Маја Огњеновић
Датум рођења	6. август 1984. (40 год.)
Место рођења	Зрењанин, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство	Србија
Висина	1,83 м
Позиција	Техничар
Тренутни клуб	Скандичи
Број	10
Године	Репрезентација
2002—	Србија
Медаље
Одбојка
Олимпијске игре
Светска првенства
Европска првенства
Светски куп
Светски Гран При
Европска лига
Универзијада

Маја Огњеновић (Зрењанин, 6. август 1984) српска је одбојкашица. Игра на позицији техничара. Тренутно наступа за италијански Скандичћи и репрезентацију Србије.

Кратке чињенице Маја Огњеновић, Пуно име ...

Затвори

Каријеру је почела у зрењанинском Поштару одакле је 2002. године прешла у ЖОК Црвена звезда. Касније је у иностранству променила многобројне клубове.

Проглашена је за најбољу техничарку на Европској лиги 2010. као и на Европском првенству 2011.

Црвена звезда

За београдске црвено-беле наступала је од 2002. до 2006. године. Учествовала је у освајању две титуле првака 2003. и 2004. године и једног националног купа 2003. године. Била је то сјајна генерација Звезде у којој су поред Маје главне роле имале Ања Спасојевић, Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић… Маја је у последњој сезони у клубу (2005/06) понела и капитенску траку, а у лигашком делу првенства је на 18 сусрета уписала 90 освојених поена.^[1]

Иностранство

По одласку из црвено-белог табора носила је дрес румунског Метал Галација од 2006. до 2008. године, са којим је освојила две шампионске титуле 2007. и 2008. године. Сезону 2008/09. провела је у италијанском Монте Скјаву са којим је тријумфовала у Челенџ купу, када је проглашена и за најбољег техничара финалног турнира овог европског такмичења. Наступала је и за турски Езачибаши (2009/10), а са Олимпијакосом је освојила Куп Грчке 2011. године. У италијанској Модени је играла у сезони 2011/12, кратко је била и у панчевачком Динаму, а у сезони 2012/13 носила је дрес Импела из Вроцлава. Од 2013. године је била члан пољског Хемика са којим је освојила три трофеја – два шампионата Пољске 2014. и 2015. и Куп Пољске 2014. године. Проглашена је и за најбољег техничара финалног турнира Лиге шампиона 2015. године. У сезони 2015/16 носила је дрес италијанске Пјаченце.

Трофејна одбојкашица оставила је дубок траг у репрезентацији Србије коју тренутно предводи као капитен. Одиграла је рекордних 230 утакмица за националну селекцију и учествовала је у освајању златне медаље на Европском првенству 2011. године, које су заједнички организовале Србија и Италија. Са шампионата Старог континента има и сребро из 2007. године. На оба првенства проглашена је за најбољег техничара на турниру. На Светском првенству освојила је бронзу у Јапану 2006. године, а у колекцији има и три злата у Европској лиги 2009, 2010. и 2011. године. У освајању све три златне медаље проглашавана је за најбољег техничара, што довољно говори колико је добар учинак имала у највећим успесима у историји српске одбојке. У Европској лиги има и једну бронзу из 2012. године, а у њеном власништву су такође и бронзане медаље са Светских Гран прија из 2011. и 2013. године и сребро са Универзијаде 2009. године. Четири пута је учествовала и на Олимпијским играма у Пекингу 2008, Лондону 2012., Рио де Жанеиру 2016. и Токију 2020.

Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.^[2] На Олимпијским играма у Токију 2020, освојила је бронзану медаљу, а Србија је победила Јужну Кореју у борби за бронзу.^[3] На Европском првенству 2021. године чија је завршница одржана у Београду, освојила је сребрну медаљу.^[4]