![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Taiwan_2009_Tainan_City_Organic_Farm_Watermelon_FRD_7962.jpg/640px-Taiwan_2009_Tainan_City_Organic_Farm_Watermelon_FRD_7962.jpg&w=640&q=50)
Лубеница
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лубеница (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai) је једногодишња зељаста биљка из породице бундева (), пореклом из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода.[2] Процентуално у саставу плода највише има воде и шећера.[3]
Лубеница | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | |
Варијетет: | lanatus |
Триномијално име | |
( | |
Принос лубеница 2005. године | |
Синоними[1] | |
Списак
|
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 127 kJ (30 kcal) |
7,55 g | |
Шећери | 6,2 g |
Прехрамбена влакна | 0,4 g |
0,15 g | |
0,61 g | |
Витамини | |
Витамин А екв. бета-каротен | (4%) 28 μg(3%) 303 μg |
Тиамин (Б1) | (3%) 0,033 mg |
Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,021 mg |
Ниацин (Б3) | (1%) 0,178 mg |
Витамин Б5 | (4%) 0,221 mg |
Витамин Б6 | (3%) 0,045 mg |
Холин | (1%) 4,1 mg |
Витамин Ц | (10%) 8,1 mg |
Минерали | |
Калцијум | (1%) 7 mg |
Гвожђе | (2%) 0,24 mg |
Магнезијум | (3%) 10 mg |
Манган | (2%) 0,038 mg |
Фосфор | (2%) 11 mg |
Калијум | (2%) 112 mg |
Натријум | (0%) 1 mg |
Цинк | (1%) 0,1 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 91,45 g |
Lycopene | 4532 µg |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA |
Многи верују да је лубеница воће зато што се углавном конзумира без термичке обраде (што је карактеристика воћа[4]), али пошто припада породици бундева, она је према биологији поврће.[5] Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија.
Кордофанске диње из Судана су најближи сродници и могу бити прародитељи модерних, култивисаних лубеница.[6] Семе дивље лубенице пронађено је у Уан Мухугијагу, праисторијском налазишту у Либији које датира од око 3500 п. н. е.[7] Лубенице су припитомљене у североисточној Африци, а култивисане у Египту до 2000. године. п. н. е, иако нису били слатка модерна сорта. Слатке десертне лубенице рашириле су се дуж Медитерана у римско доба.[8]