Северна Македонија
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Северна Македонија (мкд. , алб. ), званично Република Северна Македонија (мкд. , алб. ), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Грчком на југу, Албанијом на западу, Бугарском на истоку и Србијом на северу. Заузима приближно трећину територије већег географског региона Македоније. Главни и највећи град је Скопље са преко пола становника, а у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута македонски денар.
Република Северна Македонија | |
---|---|
Главни град (и највећи) | Скопље 42° 0′ N 21° 26′ E |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна република |
— Председник | Гордана Силјановска Давкова |
— Председник Владе | Христијан Мицкоски |
— Председник Собрања | Африм Гаши |
Законодавна власт | Собрање |
Историја | |
Стварање | |
— Социјалистичка Република Македонија | 2. август 1944. |
— Референдум о независности | 8. септембар 1991. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 25.713 km2 (145) |
— вода (%) | 1,9 |
Становништво | |
— 2021. | 1.836.713[1] (144) |
— густина | 80,1 ст./km2 (122) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 49,05 млрд. $[2] (130) |
— по становнику | 21.391 $[2] (75) |
ИХР (2022) | 0,765 (83) — висок |
Валута | македонски денар |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +389 |
^ Национални и званични језик у свим видовима на целој територији државе и у њеним међународним односима. ^ Козванични језик на државном нивоу (изузев одбране, централне полиције и монетарне политике) и у месним самоуправним јединицама у којима је 20% и више говорника. |
Историја региона почиње успоном Пеоније. Касније у шестом веку пре нове ере, ово подручје је потчинило персијско Ахеменидско царство, а затим у четвртом веку пре нове ере постало део античке Македоније. Римска република је освојила регион у другом веку пре нове ере и учинила га делом своје веће провинције Македоније. Подручје је остало у саставу Византије, али су га словенска племена често нападала и насељавала почевши од шестог века. Након векова сукоба између Бугарског, Византијског и Српског царства, било је део Османског царства од средине 14. до почетка 20. века, када је, после Балканских ратова 1912. и 1913. године, модерна територија Северне Македоније дошла под власт Краљевине Србије.
Током Првог светског рата територијом је владала Краљевина Бугарска, али се по завршетку рата вратила под српску власт у саставу новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата поново је под влашћу Краљевине Бугарске, а 1945. успостављена је као конститутивна држава комунистичке Југославије, све до свог мирног отцепљења 1991. Земља је постала чланица Уједињених нација (УН) 1993. године, али због спора са Грчком око имена „Македонија”, примљена је под привременим називом „Бивша Југословенска Република Македонија“ (скраћено „БЈР Македонија” или „БЈРМ”). Спор је 2018. решен Споразумом да се држава преименује у „Република Северна Македонија”. Ово преименовање ступило је на снагу почетком 2019.
Северна Македонија је такође чланица НАТО, Савета Европе, Светске банке, ОЕБС, ЦЕФТА, ОЦЕС и СТО. Од 2005. године је и кандидат за улазак у Европску унију.[3][4] Северна Македонија је земља са вишим средњим приходима према дефиницијама Светске банке и прошла је значајне економске реформе од своје независности у развоју отворене привреде.[5] Такође је земља у развоју, рангирана на 82. месту према Индексу хуманог развоја. Својим грађанима пружа социјалну сигурност, универзални систем здравствене заштите и бесплатно основно и средње образовање.