Албанија
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Албанија (алб. ), званично Република Албанија (алб. ),[4] држава је у југоисточној Европи. Налази се на Балканском полуострву и излази на Јадранско и Јонско море. Граничи се са Црном Гором на северозападу, Србијом на североистоку, Северном Македонијом на истоку и Грчком на југу и југоистоку. Тирана је главни и највећи град државе, а следе је Драч, Валона и Скадар.
Република Албанија | |
---|---|
Главни град и највећи | Тирана 41° 19′ N 19° 49′ E |
Службени језик | албански |
Остали језици у употреби | |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна република |
— Председник | Бајрам Бегај |
— Председник Владе | Еди Рама |
— Председник Парламента | Линдита Никола |
Законодавна власт | Парламент |
Историја | |
Стварање | |
— Кнежевина Арбанон | 1190. |
— Краљевина Албанија | фебруар 1272. |
— Кнежевина Албанија | 1369. |
— Љешка лига | 2. март 1444. |
— Проглашење незавиности | 28. новембар 1912. |
— Кнежевина Албанија | 29. јул 1913. |
— Албанска република | 31. јануар 1925. |
— Краљевина Албанија | 1. септембар 1928. |
— НР Албанија | 10. јануар 1946. |
— Пад комунизма | 29. април 1991. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 28.748 km2 (140) |
— вода (%) | 4,7 |
Становништво | |
— 2022. | 2.793.592[1] (137) |
— густина | 97 ст./km2 (119) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
— укупно | 59,099 млрд. $[2] (118) |
— по становнику | 20.739 $[2] (83) |
ИХР (2022) | 0,789[3] (74) — висок |
Валута | албански лек |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +355 |
У античко доба Илири су насељавали северне и средишње крајеве Албаније, уз антички Епир на југу. Неколико важних древних грчких колонија је такође основано на обали. Краљевина Илирија са седиштем у данашњој Албанији била је доминантна сила пре успона Македоније.[5] У 2. веку пре нове ере област је припојена Римској републици, а након поделе Римског царства постала је део Византије. Прва позната албанска аутономна кнежевина — Арбанон — настала је у 12. веку. Краљевина Албанија, Кнежевина Албанија и Млетачка Албанија су формиране између 13. и 15. века у различитим деловима земље, заједно са другим албанским кнежевинама и политичким субјектима. Крајем 15. века Албанија је постала део Османског царства све до 1912. године, када је модерна албанска држава прогласила независност. Италија је 1939. извршила инвазију на Краљевину Албанију, која је постала Велика Албанија, а потом протекторат Нацистичке Немачке током Другог светског рата.[6] Након рата формирана је Народна Република Албанија, која је трајала све до револуција 1991. које су завршене падом комунизма у Албанији и успостављањем данашње Републике Албаније.
Од своје независности 1912. године, Албанија је прошла кроз разнолику политичку еволуцију, прелазећи из монархије у комунистички режим пре него што је постала суверена парламентарна уставна република. Управљана Уставом који даје приоритет подели власти, политичку структуру чине Парламент, председник, председник владе и хијерархија судова. Албанија је земља у развоју са привредом изнад средњег дохотка коју покреће услужни сектор, при чему производња и туризам такође играју значајну улогу.[7] Прошла је кроз транзицију након распада комунизма, прелазећи са централизованог планирања на усвајање отворене тржишне привреде.[8] Грађани Албаније имају универзалну здравствену заштиту и право на бесплатно основно и средње образовање.