Зељаста биљка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Зељаста биљка је животна форма биљака, која не образује секундарно ткиво (камбијум и фелоген) услед чега не долази до дебљања. Њихово стабло је меко, сочно и код већине зелено (има улогу у фотосинтези). Надземни изданци ових биљака, у пределима са неповољним делом године, изумиру на крају вегетационог периода.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Doperwt_rijserwt_peulen_Pisum_sativum.jpg/640px-Doperwt_rijserwt_peulen_Pisum_sativum.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Parsley_Curled.jpg/640px-Parsley_Curled.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Rusa-cela.jpg/320px-Rusa-cela.jpg)
Зељасте биљке су васкуларне биљке које немају постојане дрвенасте стабљике изнад земље.[1][2] Ова широка категорија биљака укључује многе вишегодишње, и скоро све једногодишње и двогодишње.[3]
На основу дужине живота, зељасте биљке подељене су на:
- једногодишње, које почињу и завршавају животни циклус у једном вегетационом периоду (нпр. грашак, тиква, кукуруз, пшеница);
- двогодишње, у првој години образују листове, расту и стварају резерве хране, да би у другој години цветале, донеле плод и семе и умрле (нпр. мрква, першун, шећерна репа, цвекла);
- вишегодишње или перене, којима на крају сваке вегетационе сезоне изданци умиру, а биљке неповољни период године преживљавају у виду пупољака из којих се на почетку следеће вегетационе сезоне образују нови изданци (нпр. маслачак, детелина, перуника).