Криза на северу Косова и Метохије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Криза на северу Косова и Метохије је политичка криза која је избила као последица неуспелих преговора о царинским печатима средином јула 2011. године, у којима Србија није хтела да прихвати косовска државна обележја. На ту одлуку Србије привремене косовске институције су одговориле увођењем ембарга на српску робу и увођењем забране за пролазак камиона и других теретних возила из Србије, под образложењем спречавања илегалног шверца на северу Косова. Додатне компликације настале су када су косовске власти наредиле својим полицијским специјалним јединицама Росу да заузму административне прелазе Јариње и Брњак.[4] Срби, сазнавши за упад Косовских специјалних јединица, одговорили су постављањем барикада, блокадама свих магистралних и других путева и посипањем шљунка по коловозу. Ова криза је формално окончана Бриселским споразумом између Владе Србије и привремених косовских институција, потписаним 19. априла 2013, али криза и даље траје јер албанска страна не жели да се придржава постигнутог договора. Пошто албанска страна углавном није поштовала постигните договоре у споразуму, потписан је нови Текст споразума о Заједници српских општина, Споразума о енергетици и Споразума о телекомуникацијама 25. августа 2015. године. Међутим, албанске власти, под жестоким притиском опозиције и честим немирима у Приштини, одбијају да промене устав самопроглашене државе и признају Заједницу српских општина, тражећи притом пуну контролу над енергетским сектором и телекомуникацијама на читавој територији Косова и Метохије[5][6][7].
Криза на северу Косова и Метохије | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог хладног рата | |||||||||
Срби блокирају путеве по Северном Косову | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Србија
Кина Босна и Херцеговина Румунија Шпанија Венецуела Мароко Кипар Белорусија Суринам Намибија Грчка Јерменија Аргентина Бразил Куба Судан Украјина Уругвај Чиле Мађарска од 2022.[1] |
Дипломатска и политичка подршка Уједињено Краљевство Албанија Немачка Француска Турска Аустрија Швајцарска Шведска Холандија Белгија Хрватска Црна Гора Македонија Израел од 4. септембра 2020. | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Милан Ивановић Председник СНВ Косова Радован Ничић Председник СЗО АП КиМ Марко Јакшић Потпредседник СЗО АП КиМ Раденко Недељковић Начелник Косовскомитровачког управног округа Крстимир Пантић Председник општине Косовска Митровица (до 2013) Драгиша Миловић Председник општине Звечан (до 2013) Драгиша Васић Председник општине Лепосавић (до 2013) Стеван Божовић Председник општине Зубин Поток (до 2013) Горан Ракић Председник општине Северна Митровица (од 2014) Вучина Јанковић Председник општине Звечан (од 2014) Зоран Тодић Председник општине Лепосавић (од 2014) Стеван Вуловић Председник општине Зубин Поток (од 2014) |
Аљбин Курти Председник Владе Републике Косово (од 3. фебруара 2020) Хашим Тачи Председник Владе Републике Косово (до 9. децембра 2014) Председник Републике Косово (од 16. априла 2016) Иса Мустафа Председник Владе Републике Косово (од децембра 2014. до 9. септембра 2017) Рамуш Харадинај Председник Владе Републике Косово (од 9. септембра 2017. до 3. фебруара 2020) Бајрам Реџепи Министар унутрашњих послова Републике Косово (до 12. децембра 2014) Скендер Хусени Министар унутрашњих послова Републике Косово (од 12. децембра 2014. до 9. септембра 2017) Ерхард Билер Командант КФОР-а до 9. септембра 2011. Ерхард Древс Командант КФОР-а од 9. септембра 2011. до 7. септембра 2012. Волкер Р. Халбауер Командант КФОР-а од 7. септембра 2011. до 6. септембра 2013. | ||||||||
Јачина | |||||||||
више од 1.000 активиста |
око 200 полицајаца око 300 НАТО војника | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
4 убијена 100+ ухапшених 765 рањених[2][3] |
1 убијен 9 рањених 65 рањених |
Дана 8. октобра 2016. године, Скупштина Косова усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату Трепча којим се предвиђа 80% власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. Радници тог рударског комбината су запретили затварањем тог рудника и обуставу производње[8]. Дана 14. јануара 2017. године, воз (декорисан фрескама српских манастира на Косову и Метохији и натписима Косово је Србија) који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом и Метохијом. Након демонстрације силе и претњи са косовске стране административне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити ухапшени, одлучено је да се воз са станице у Рашкој врати за Београд[9].
Дана 16. јануара 2018. године ујутру убијен је један од најпознатијих политичких представника Срба на Косову и Метохији, Оливер Ивановић. Он је убијен испред канцеларије своје странке у Косовској Митровици[10]. Дана 26. марта дошло је до ескалације на северу Косова и Метохије, када су привремене косовске институције дан раније забраниле директору канцеларије за Косово и Метохију посету Косовској Митровици, а затим у току тог дана ухапсиле Марка Ђурића и његовог помоћника Жељка Јовића.[11].