4. август

4. август (4.08.) је 216. дан у години по грегоријанском календару (217. у преступној години). До краја године има још 149 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1578 — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо.
• 1704 — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар.
• 1789 — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца.
• 1791 — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства.
• 1870 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена.
• 1914 — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа.
• 1916 — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.
• 1936 — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и успоставио Четвртоавгустовски режим.
• 1944 — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату.
• 1954 — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П-1“ извео је свој први лет.
• 1983 — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата.
• 1992 — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи.
• 1993 — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима.
• 1993 — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града.
• 1994 — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини.
• 1995 — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Преко 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.
• 1999 — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова.
• 2000 — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век.
• 2001 —
  • Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада.
  • Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.

Рођења

• 1792 — Перси Биш Шели, енглески песник, један од најзначајнијих представника енглеског романтизма. (прем. 1822)
• 1859 — Кнут Хамсун, норвешки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1920). (прем. 1952)
• 1884 — Анри Корне, француски бициклиста. (прем. 1941)
• 1890 — Марко Малетин, српски професор, секретар Матице српске, уредник Летописа Матице српске, управник Војвођанског архива и Народног позоришта Дунавске бановине. (прем. 1968)^[1]
• 1900 — Елизабет Боуз-Лајон, британска краљица. (прем. 2002)
• 1901 — Луј Армстронг, амерички џез музичар и повремени глумац. (прем. 1971)
• 1904 — Хелен Кејн, америчка певачица и глумица. (прем. 1966)
• 1910 — Жорж Скригин, учесник Народноослободилачке борбе, редитељ, сценариста и фотограф-уметник. (прем. 1997)
• 1912 — Раул Валенберг, шведски архитекта, бизнисмен, дипломата и хуманитарац. (прем. 1945)
• 1935 — Војислав Максимовић, српски писац, есејиста и историчар књижевности. (прем. 2024)^[2]
• 1936 — Миленко Матицки, српски новинар и књижевник. (прем. 2001)
• 1937 — Слободан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1995)
• 1943 — Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторка. (прем. 2017)
• 1955 — Били Боб Торнтон, амерички глумац, комичар, редитељ, сценариста и музичар.
• 1961 — Барак Обама, амерички правник и политичар, 44. председник САД.^[3]
• 1965 — Фредрик Рејнфелт, шведски економиста и политичар, премијер Шведске (2006—2014).^[4]
• 1965 — Михаел Скибе, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1969 — Макс Кавалера, бразилски музичар, најпознатији као певач и гитариста групe .
• 1972 — Предраг Ђорђевић, српски фудбалер.
• 1981 — Меган Маркл, америчка глумица.
• 1981 — Абигејл Спенсер, америчка глумица.
• 1983 — Грета Гервиг, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња.
• 1985 — Лидија Бачић, хрватска певачица.
• 1992 — Дилан Спраус, амерички глумац
• 1993 — Стефан Јанковић, српско-канадски кошаркаш.
• 1994 — Емилија Баранац, српско-канадска глумица и модел.
• 1994 — Мет Томас, амерички кошаркаш.
• 1995 — Бруна Маркезине, бразилска глумица и модел.
• 1995 — Марко Тејић, српски кошаркаш.
• 2003 — Марко Миловановић, српски фудбалер.

Смрти

• 1875 — Ханс Кристијан Андерсен, дански писац, најпознатији као писац бајки. (рођ. 1805)
• 1890 — Иван Мажуранић, хрватски песник, лингвиста и политичар. (рођ. 1814)^[5]
• 1948 — Милева Марић Ајнштајн, српска физичарка и математичарка. (рођ. 1875)
• 1962 — Мерилин Монро, америчка глумица, певачица, модел и забављачица. (прем. 1926)
• 1977 — Ернст Блох, немачки филозоф, зачетник филозофије утопизма. (рођ. 1885)
• 1981 — Мелвин Даглас, амерички глумац. (рођ. 1901)
• 2019 — Светислав Вуковић, српски радијски и ТВ водитељ, новинар и текстописац. (рођ. 1936)
• 2020 — Рајко Дујмић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Нови фосили. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Марију Магдалену
  • Свештеномученика Фоку
  • Преподобног Корнилија Перејаславског
  • Свету мученицу Маркелу

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Др Марко Малетин”. arhivvojvodine.org.rs. Архивирано из оригинала 03. 02. 2022. г. Приступљено 3. 2. 2022.
2. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 455.
3. „President Barack Obama”. The White House. 26. 10. 2009. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 1. 8. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „FACTBOX-Swedish PM Fredrik Reinfeldt”. Reuters (на језику: енглески). 26. 6. 2009. Приступљено 1. 8. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 484.