27. август

27. август (27.08.) је 239. дан у години по грегоријанском календару (240. у преступној години). До краја године има још 126 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије.
• 1189 — Започела је Опсада Акре.
• 1388 — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску.
• 1689 —Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу.
• 1776 — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајленд, највећој бици Америчког рата за независност.
• 1793 — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона.
• 1813 — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи.
• 1832 — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба.
• 1896 — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања - Англо-занзибарски рат.
• 1907 — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936.
• 1916 — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској.
• 1921 — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака.
• 1928 — У Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија.
• 1936 — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства.
• 1940 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара.
• 1945 — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана.
• 1946 — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом.
• 1990 — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону.
• 1992 — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН.
• 1995 — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе.
• 2000 — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина.
• 2001 — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа.
• 2003 — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 .

Рођења

• 1770 — Георг Вилхелм Фридрих Хегел, немачки филозоф. (прем. 1831)
• 1845 — Еден Лехнер, мађарски архитекта. (прем. 1914)
• 1858 — Ђузепе Пеано, италијански математичар и логичар. (прем. 1932)
• 1864 — Херман Вајнгертнер, немачки гимнастичар. (прем. 1919)
• 1865 — Чарлс Г. Доз, амерички банкар, генерал, дипломата и политичар, 30. потпредседник САД, добитник Нобелове награде за мир (1925). (прем. 1951)
• 1871 — Теодор Драјзер, амерички књижевник и новинар. (прем. 1945)
• 1874 — Карл Бош, немачки хемичар и инжењер, добитник Нобелове награде за хемију (1931). (прем. 1940)
• 1886 — Прока Јовкић, српски песник, новинар и војник. (прем. 1915)^[1]
• 1890 — Мен Реј, амерички визуелни уметник. (прем. 1976)
• 1908 — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (прем. 2001)
• 1908 — Линдон Џонсон, амерички политичар, 36. председник САД. (прем. 1973)
• 1909 — Силвер Мас, белгијски бициклиста. (прем. 1966)
• 1911 — Рахела Ферари, српска глумица. (прем. 1994)
• 1915 — Норман Фостер Ремзи мл., амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1989). (прем. 2011)
• 1939 — Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер.
• 1941 — Сезарија Евора, музичарка са Зеленортских Острва. (прем. 2011)
• 1943 — Тјуздеј Велд, америчка глумица.
• 1953 — Алекс Лајфсон, канадски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе .
• 1953 — Зоран Лилић, српски политичар, 2. председник СР Југославије (1993—1997).
• 1953 — Петер Стормаре, шведски глумац, музичар, драматург, сценариста, продуцент и редитељ.
• 1955 — Роберт Ричардсон, амерички сниматељ и директор фотографије.
• 1959 — Герхард Бергер, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1959 — Данијела Ромо, мексичка певачица, глумица и ТВ водитељка.
• 1961 — Том Форд, амерички модни дизајнер, редитељ, сценариста и продуцент.
• 1965 — Горан Василијевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1965 — Пауло Силас, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1966 — Рене Игита, колумбијски фудбалски голман.
• 1968 — Петар Наумоски, македонски кошаркаш.
• 1970 — Кели Трамп, немачка порнографска глумица.
• 1971 — Миљан Гољовић, српско-словеначки кошаркаш.
• 1975 — Наташа Тапушковић, српска глумица.
• 1976 — Марк Вебер, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1976 — Карлос Моја, шпански тенисер.
• 1977 — Деко, бразилско-португалски фудбалер.
• 1979 — Арон Пол, амерички глумац и продуцент.
• 1983 — Џамала, украјинска певачица и глумица.
• 1984 — Натали Диздар, хрватска музичарка.
• 1984 — Сули Мунтари, гански фудбалер.
• 1985 — Никица Јелавић, хрватски фудбалер.
• 1986 — Себастијан Курц, аустријски политичар.
• 1986 — Марио, амерички музичар, глумац и модел.
• 1992 — Ким Петрас, немачка музичарка.

Смрти

• 1474 — Махмуд-паша Абоговић, турски државник, војсковођа, песник и велики везир српског порекла. (рођ. 1420)
• 1576 — Тицијан Вечели, венецијански сликар. (рођ. 1490)
• 1664 — Франсиско де Сурбаран, шпански сликар. (рођ. 1598)
• 1916 — Петар Кочић, српски писац. (рођ. 1877)^[2]
• 1950 — Чезаре Павезе, италијански песник, романописац, књижевни критичар и преводилац. (рођ. 1908)^[3]
• 1960 — Сима Пандуровић, српски писац. (рођ. 1883)^[4]
• 1975 — Хаиле Селасије I, цар Етиопије. (рођ. 1892)
• 1990 — Стиви Реј Вон, амерички гитариста (рођ. 1954)
• 1999 — Хелдер Камара, бразилски католички надбискуп, познати борац за људска права. (рођ. 1909)
• 2015 — Борис Аранђеловић, српски рок музичар и певач групе Смак. (рођ. 1948)
• 2015 — Дерил Докинс, амерички кошаркаш. (рођ. 1957)
• 2016 — Слободан Ж. Јовановић, српски позоришни, филмски, телевизијски и радио редитељ. (рођ. 1945)^[5]

Празници и дани сећања

• 1828 — Уругвај је званично постао независна држава на основу мировног уговора склопљеног у Рио де Жанеиру после окончања рата између Бразила и Аргентине.
• 1991 — Молдавија је прогласила независност од СССР.
• Српска православна црква данас прославља:
  • Свети пророк Михеј (Претпразништво Успенија)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 293.
2. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 360.
3. „Čezare Paveze”. laguna.rs. Приступљено 2. 2. 2022.
4. „Sima Pandurović”. biografija.org. Приступљено 2. 2. 2022.
5. „Умро је редитељ Слободан Ж. Јованови”. srpskilegat.rs. Приступљено 2. 2. 2022.