Списак председника Сједињених Америчких Држава

Председник Сједињених Америчких Држава је шеф државе и шеф владе Сједињених Америчких Држава,^[1] посредно биран на четворогодишњи мандат кроз колегијум изборника.^[2]

Пет америчких председника на фотографији из 2009. године: Џорџ Х. В. Буш, Барак Обамa, Џорџ В. Буш, Бил Клинтон и Џими Картер.

Носилац функције води извршну грану савезне владе и врховни је командант Оружаних снага Сједињених Америчких Држава.^[3] Од када је функција уведена 1789. године, 45 мушкараца служило је у 46 председништава. Први председник, Џорџ Вашингтон, победио је једногласно на електорском колегијуму.^[4] Гровер Кливленд је служио два неузастопна мандата и стога се рачуна као 22. и 24. председник Сједињених Држава, што је довело до неслагања око питања броја председничких мандата и броја особа које су обављале функцију председника.^[5] Тренутни председник је Џо Бајден.^[6]

Бела кућа, званична резиденција председника САД, на слици из маја 2006. г.

Председнички мандат Вилијама Хенрија Харисона, који је умро 31 дан након што је преузео дужност 1841, био је најкраће у америчкој историји.^[7] Френклин Д. Рузвелт је служио најдуже, преко дванаест година, пре него што је умро рано у свом четвртом мандату 1945. године. Он је једини председник САД који је служио више од два мандата.^[8] Од ратификације Двадесет другог амандмана на Устав Сједињених Држава 1951. године, нико не може бити биран за председника више од два пута, а нико ко је служио више од две године од мандата за који је неко други био изабран не може бити биран више пута.^[9]

Четири председника умрла су природном смрћу док су били на функцији (Вилијам Хенри Харисон, Закари Тејлор, Ворен Г. Хардинг и Френклин Д. Рузвелт), четворица су убијена (Абрахам Линколн, Џејмс А. Гарфилд, Вилијам Макинли и Џон Ф. Кенеди), а један је поднео оставку (Ричард Никсон, суочен са опозивом и сменом са функције).^[10] Џон Тајлер је био први потпредседник који је преузео председничку функцију током председничког мандата и поставио је преседан да потпредседник који то учини постаје потпуно самостално оперативно функционалан председник са својим председничким мандатом.^[11]

Током већег дела своје историје, америчком политиком су доминирале политичке странке. Устав не говори о политичким партијама, а у време његовог ступања на снагу 1789. године није било организованих партија. Убрзо након сазивања 1. Конгреса, политичке струје су почеле да се окупљају око доминантних званичника администрације Вашингтона, попут Александра Хамилтона и Томаса Џеферсона.^[12] Забринут због способности политичких партија да униште крхко јединство које држи нацију на окупу, Вашингтон је остао независан политичар односно није припадао ниједној политичкој фракцији или странци током свог осмогодишњег председниковања. Био је, и остао, једини амерички председник који никада није био повезан са политичком странком.^[13]

Списак председника

Боје означавају страначку припадност:

Боја	Странка
	Демократска странка
	Републиканска странка
	Федералиста
	Демократско-републиканска странка
	Виг
	Нестраначки кандидат

#	Председник		Од	До	Странка	Потпредседник	Мандат
1	Џорџ Вашингтон (1732–1799) [14]		30. април 1789.	4. март 1797.	Нестраначки кандидат	Џон Адамс	1
							2
2	Џон Адамс (1735–1826) [15]		4. март 1797.	4. март 1801.	Федералиста	Томас Џеферсон	3
3	Томас Џеферсон (1743–1826) [16]		4. март 1801.	4. март 1809.	Демократа-републиканац	Арон Бер	4
						Џорџ Клинтон[17]	5
4	Џејмс Медисон (1751–1836) [18]		4. март 1809.	4. март 1817.	Демократа-републиканац		6
						Елбриџ Џери[17] слободно	7
5	Џејмс Монро (1758–1831) [19]		4. март 1817.	4. март 1825.	Демократа-републиканац	Данијел Томпкинс	8
							9
6	Џон Квинси Адамс (1767–1848) [20]		4. март 1825.	4. март 1829.	Демократа-републиканац Национални републиканац	Џон Калхун	10
7	Ендру Џексон (1767–1845) [21]		4. март 1829.	4. март 1837.	Демократа	Џон Калхун[22] нема	11
						Мартин ван Бјурен	12
8	Мартин ван Бјурен (1782–1862) [23]		4. март 1837.	4. март 1841.	Демократа	Ричард Џонсон	13
9	Вилијам Х. Харисон (1773–1841) [24]		4. март 1841.	4. април 1841.[17]	Виговац	Џон Тајлер	14
10	Џон Тајлер (1790–1862) [25]		4. април 1841.	4. март 1845.	Виговац[26] Без странке	нема
11	Џејмс К. Полк (1795–1849) [27]		4. март 1845.	4. март 1849.	Демократа	Џорџ Далас	15
12	Закари Тејлор (1784–1850) [28]		4. март 1849.	9. јул 1850[17]	Виговац	Милард Филмор	16
13	Милард Филмор (1800–1874) [29]		9. јул 1850.	4. март 1853.	Виговац	нема
14	Френклин Пирс (1804–1869) [30]		4. март 1853.	4. март 1857.	Демократа	Вилијам Кинг[17] нема	17
15	Џејмс Бјукенан (1791–1868) [31]		4. март 1857.	4. март 1861.	Демократа	Џон Брекинриџ	18
16	Абрахам Линколн (1809–1865) [32]		4. март 1861.	15. април 1865.[33]	Републиканац Национална унија	Ханибал Хамлин	19
						Ендру Џонсон[34]	20
17	Ендру Џонсон (1808–1875) [35]		15. април 1865.	4. март 1869.	Национална унија[34] Демократа	нема
18	Јулисиз С. Грант (1822–1885) [36]		4. март 1869.	4. март 1877.	Републиканац	Скајлер Колфакс	21
						Хенри Вилсон[17] нема	22
19	Радерфорд Б. Хејз (1822–1893) [37]		4. март 1877.	4. март 1881.	Републиканац	Вилијам Вилер	23
20	Џејмс Гарфилд (1831–1881) [38]		4. март 1881.	19. септембар 1881.[33]	Републиканац	Честер А. Артур	24
21	Честер А. Артур (1829–1886) [39]		19. септембар 1881.	4. март 1885.	Републиканац	нема
22	Гровер Кливленд (1837–1908) [40]		4. март 1885.	4. март 1889.	Демократа	Томас Хендрикс[17] нема	25
23	Бенџамин Харисон (1833–1901) [41]		4. март 1889.	4. март 1893.	Републиканац	Ливи Мортон	26
24	Гровер Кливленд (други мандат)		4. март 1893.	4. март 1897.	Демократа	Адлеј Ј. Стивенсон	27
25	Вилијам Макинли (1843–1901) [42]		4. март 1897.	14. септембар 1901.[33]	Републиканац	Гарет Хобарт[17] нема	28
						Теодор Рузвелт	29
26	Теодор Рузвелт (1858–1919) [43]		14. септембар 1901.	4. март 1909.	Републиканац	нема
						Чарлс Фербанкс	30
27	Вилијам Х. Тафт (1857–1930) [44]		4. март 1909.	4. март 1913.	Републиканац	Џејмс Шерман[17] нема	31
28	Вудро Вилсон (1856–1924) [45]		4. март 1913.	4. март 1921.	Демократа	Томас Маршал	32
							33
29	Ворен Г. Хардинг (1865–1923) [46]		4. март 1921.	2. август 1923.[17]	Републиканац	Калвин Кулиџ	34
30	Калвин Кулиџ (1872–1933) [47]		2. август 1923.	4. март 1929.	Републиканац	нема
						Чарлс Доз	35
31	Херберт Хувер (1874–1964) [48]		4. март 1929.	4. март 1933.	Републиканац	Чарлс Кертис	36
32	Френклин Д. Рузвелт (1882–1945) [49]		4. март 1933.	12. април 1945.[17]	Демократа	Џон Гарнер	37
							38
						Хенри Волас	39
						Хари С. Труман	40
33	Хари С. Труман (1884–1972) [50]		12. април 1945.	20. јануар 1953.	Демократа	нема
						Олбен Баркли	41
34	Двајт Ајзенхауер (1890–1969) [51]		20. јануар 1953.	20. јануар 1961.	Републиканац	Ричард Никсон	42
							43
35	Џон Ф. Кенеди (1917–1963) [52]		20. јануар 1961.	22. новембар 1963.[33]	Демократа	Линдон Б. Џонсон	44
36	Линдон Б. Џонсон (1908–1973) [53]		22. новембар 1963.	20. јануар 1969.	Демократа	нема
						Хјуберт Хамфри	45
37	Ричард Никсон (1913–1994) [54]		20. јануар 1969.	9. август 1974.[22]	Републиканац	Спиро Егњу[22] нема	46
						Џералд Форд	47
38	Џералд Форд (1913–2006) [55]		9. август 1974.	20. јануар 1977.	Републиканац	нема Нелсон Рокфелер
39	Џими Картер (р. 1924) [56]		20. јануар 1977.	20. јануар 1981.	Демократа	Волтер Мондејл	48
40	Роналд Реган (1911–2004) [57]		20. јануар 1981.	20. јануар 1989.	Републиканац	Џорџ Х. В. Буш	49
							50
41	Џорџ Х. В. Буш (1924–2018) [58]		20. јануар 1989.	20. јануар 1993.	Републиканац	Ден Квејл	51
42	Бил Клинтон (р. 1946) [59]		20. јануар 1993.	20. јануар 2001.	Демократа	Ал Гор	52
							53
43	Џорџ В. Буш (р. 1946) [60]		20. јануар 2001.	20. јануар 2009.	Републиканац	Дик Чејни	54
							55
44	Барак Обама (р. 1961) [61]		20. јануар 2009.	20. јануар 2017.	Демократа	Џо Бајден	56
							57
45	Доналд Трамп (р. 1946) [62]		20. јануар 2017.	20. јануар 2021.	Републиканац	Мајк Пенс	58
46	Џо Бајден (р. 1942) [6]		20. јануар 2021.	Тренутни	Демократа	Камала Харис	59
47	Доналд Трамп (р. 1946) [62]		20. јануар 2025.	Долазећи	Републиканац	Џеј-Ди Венс	60

Види још

• Очеви оснивачи Сједињених Држава
• Списак потпредседника Сједињених Америчких Држава

Референце

1. Rossiter (1962).
2. Shugart (2004).
3. Epstein (2005).
4. Matuz (2001).
5. Schaller & Williams (2003).
6. whitehouse.gov (g).
7. McHugh & Mackowiak (2014).
8. Skau (1974).
9. Peabody & Gant (1999).
10. Abbott (2005).
11. Dinnerstein (1962).
12. Guide to U.S. Elections. SAGE Publications. 2010. стр. 197. ISBN 978-1-60426-536-1.
13. Brockell, Gillian (2020-02-17). „Everyone loved George Washington, until he became president”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-09-27.
14. McDonald (2000).
15. Pencak (2000).
16. Peterson (2000).
17. Природна смрт.
18. Banning (2000).
19. Ammon (2000).
20. Hargreaves (2000).
21. Remini (2000).
22. Поднео оставку
23. Cole (2000).
24. Gutzman (2000).
25. Shade (2000).
26. Бивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841.
27. Rawley (2000).
28. Smith (2000).
29. Anbinder (2000).
30. Gara (2000).
31. Gienapp (2000).
32. McPherson (b) (2000).
33. Убијен.
34. Док је био председник, Џонсон је покушао и није успео да изгради партију лојалиста под заставом Националне уније. Пред крај свог председничког мандата, Џонсон се поново придружио Демократској странци.
35. Trefousse (2000).
36. McPherson (a) (2000).
37. Hoogenboom (2000).
38. Peskin (2000).
39. Reeves (2000).
40. Campbell (2000).
41. Spetter (2000).
42. Gould (a) (2000).
43. Harbaugh (2000).
44. Gould (b) (2000).
45. Ambrosius (2000).
46. Hawley (2000).
47. McCoy (2000).
48. Hoff (a) (2000).
49. Brinkley (2000).
50. Hamby (2000).
51. Ambrose (2000).
52. Parmet (2000).
53. Gardner (2000).
54. Hoff (b) (2000).
55. Greene (2013).
56. whitehouse.gov (a).
57. Schaller (2004).
58. whitehouse.gov (b).
59. whitehouse.gov (c).
60. whitehouse.gov (d).
61. whitehouse.gov (e).
62. whitehouse.gov (f).

Литература

Уопштена тематика

• Guide to U.S. Elections. SAGE Publications. 2010. ISBN 978-1-60426-536-1.
• „Chronological List of Presidents, First Ladies, and Vice Presidents of the United States”. Library of Congress. Приступљено 20. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Presidents”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Експертске студије

• Abbott, Philip (2005). „Accidental Presidents: Death, Assassination, Resignation, and Democratic Succession.”. Presidential Studies Quarterly. Wiley. 35 (4): 627—645. ISSN 0360-4918. JSTOR 27552721. doi:10.1111/j.1741-5705.2005.00269.x.
• Abbott, Philip (2013). „The First Bad President?: John Tyler”. Bad Presidents. The Evolving American Presidency Series. Palgrave Macmillan. стр. 23—42. ISBN 978-1-349-45513-3. doi:10.1057/9781137306593_2.
• Cash, Jordan T. (2018). „The Isolated Presidency: John Tyler and Unilateral Presidential Power”. American Political Thought. 7: 26—56. S2CID 158133180. doi:10.1086/695644 — преко ResearchGate.
• Dinnerstein, Leonard (1962). „The Accession of John Tyler to the Presidency.”. Virginia Magazine of History and Biography. Virginia Historical Society. 70 (4): 447—458. JSTOR 4246893.
• Epstein, Richard A. (2005). „Executive Power, the Commander in Chief, and the Militia Clause”. Hofstra Law Review. 34 (2). ISSN 0091-4029.
• Goldman, Ralph Morris (1951). Party Chairmen and Party Faction, 1789–1900: A Theory of Executive Responsibility and Conflict Resolution. University of Chicago Press. OCLC 1243718246.
• Houpt, David W. (2010). „Securing a Legacy”. The Virginia Magazine of History and Biography. св. 118 бр. 1. Virginia Historical Society. ProQuest 195929787.
• Matuz, Roger (2001). Complete American Presidents Sourcebook. UXL. ISBN 978-0-7876-4842-8. LCCN 00056794. OL 24722725M.
• McHugh, Jane; Mackowiak, Philip A. (2014). „Death in the White House: President William Henry Harrison's Atypical Pneumonia”. Clinical Infectious Diseases. Oxford University Press. 59 (7): 990—995. JSTOR 24032403. PMID 24962997. doi:10.1093/cid/ciu470 .
• McSeveney, Samuel T. (1986). „Re-electing Lincoln: The Union Party Campaign and the Military Vote in Connecticut”. Civil War History. Kent State University Press. 32 (2): 139—158. doi:10.1353/cwh.1986.0032.
• Nardulli, Peter F., ур. (1992). The Constitution and American Political Development: An Institutional Perspective. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-01787-2.
• Neale, Thomas H. (2004). „Presidential and Vice Presidential Succession: Overview and Current Legislation” (PDF). Congressional Research Service.
• Peabody, Bruce G.; Gant, Scott E. (1999). „The Twice and Future President: Constitutional Interstices and the Twenty-Second Amendment”. Minnesota Law Review. 83 (565). ISSN 0026-5535.
• Rossiter, Clinton (1962). „Powers of the United States President and Congress”. Pakistan Horizon. Pakistan Institute of International Affairs. 15 (2): 85—92. JSTOR 41392704.
• Schaller, Thomas F.; Williams, Thomas W. (2003). „'The Contemporary Presidency': Postpresidential Influence in the Postmodern Era”. Presidential Studies Quarterly. Center for Congressional and Presidential Studies. 33 (1): 188—200. JSTOR 27552468.
• Shugart, Matthew S. (2004). „Elections': The American Process of Selecting a President: A Comparative Perspective”. Presidential Studies Quarterly. Center for Congressional and Presidential Studies. 34 (3): 632—655. JSTOR 27552617. doi:10.1111/j.1741-5705.2004.00216.x.
• Skau, George H. (1974). „Franklin D. Roosevelt and the Expansion of Presidential Power”. Current History. University of California Press. 66 (394): 246—275. JSTOR 45313079. S2CID 248394036. doi:10.1525/curh.1974.66.394.246.

Председничке биографије

• Ambrose, Stephen E. (2000). „Eisenhower, Dwight David”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0700094. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ambrosius, Lloyd E. (2000). „Wilson, Woodrow”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600726. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ammon, Harry (2000). „Monroe, James”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0300338. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Anbinder, Tyler (2000). „Fillmore, Millard”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400374. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Banning, Lance (2000). „Madison, James”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0300303. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Brinkley, Alan (2000). „Roosevelt, Franklin Delano”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600567. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Campbell, Ballard C. (2000). „Cleveland, Grover”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500144. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cole, Donald B. (2000). „Van Buren, Martin”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0300507. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gara, Larry (2000). „Pierce, Franklin”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400788. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gardner, Lloyd (2000). „Johnson, Lyndon Baines”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0700147. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gienapp, William E. (2000). „Buchanan, James”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400170. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gould, Lewis L. (2000). „McKinley, William”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500507. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gould, Lewis L. (2000). „Taft, William Howard”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600642. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Greenberger, Scott S. (2017). The Unexpected President: The Life and Times of Chester A. Arthur. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-82390-9.
• Greene, John Robert (2013). „Ford, Gerald R., Jr.”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.1501345. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gutzman, K. R. Constantine (2000). „Harrison, William Henry”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0300211. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hamby, Alonzo L. (2000). „Truman, Harry S.”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0700307. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Harbaugh, William H. (2000). „Roosevelt, Theodore”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600569. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hargreaves, Mary W. M. (2000). „Adams, John Quincy”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0300002. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hawley, Ellis W. (2000). „Harding, Warren Gamaliel”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600253. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hoff, Joan (2000). „Hoover, Herbert Clark”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600287. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hoff, Joan (2000). „Nixon, Richard Milhous”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0700684. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hoogenboom, Ari (2000). „Hayes, Rutherford Birchard”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500331. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• McCoy, Donald R. (2000). „Coolidge, Calvin”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600109. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• McDonald, Forrest (2000). „Washington, George”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0200332. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• McPherson, James M. (2000). „Grant, Ulysses S.”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500291. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• McPherson, James M. (2000). „Lincoln, Abraham”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400631. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Parmet, 1917–22 November 1963) (2000). „Kennedy, John Fitzgerald”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0700152. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pencak, William (2000). „Adams, John”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0100007. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Peskin, Allan (2000). „Garfield, James Abram”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500264. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Peterson, Merrill D. (2000). „Jefferson, Thomas”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0200196. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rawley, James A. (2000). „Polk, James Knox”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400795. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Reeves, Thomas C. (2000). „Arthur, Chester Alan”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500033. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Remini, Robert V. (2000). „Jackson, Andrew”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0300238. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Schaller, Michael (2004). „Reagan, Ronald Wilson”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0700791. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Shade, William G. (2000). „Tyler, John”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0401004. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Smith, Elbert B. (2000). „Taylor, Zachary”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400978. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Spetter, Allan Burton (2000). „Harrison, Benjamin”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0500320. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Trefousse, Hans L. (2000). „Johnson, Andrew”. American National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0400566. |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „James Carter”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „George H. W. Bush”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „William J. Clinton”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „George W. Bush”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Barack Obama”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Donald Trump”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Joe Biden”. whitehouse.gov. Приступљено 14. 5. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Извори на интернету

• Jamison, Dennis (31. 12. 2014). „George Washington' Views on Political Parties in America”. The Washington Times. Приступљено 20. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Creating the United States: Formation of Political Parties”. Library of Congress. Приступљено 31. 7. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „President's Swearing-in Ceremony”. United States Senate. Приступљено 31. 7. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе