Словенија
држава у средњој Европи From Wikipedia, the free encyclopedia
Словенија (словен. ), званично Република Словенија (словен. , 
изговор),[5] држава је у средњој Европи.[6][7] Граничи се са Италијом на западу, Аустријом на северу, Мађарском на североистоку, Хрватском на југу и југоистоку, док кратком обалом излази на Јадранско море на југозападу.[8] Словенија је углавном планинска и шумовита,[9] а простире се на 20.271 2[10] и има више од 2 милиона становника.[11][12] Словенци чине преко 80% становништва земље.[13] Словеначки, јужнословенски језик, службени је језик.[14] Словенија има претежно умереноконтиненталну климу,[15] са изузетком Приморске и Јулијских Алпа. Средоземна клима сеже до северних делова Динарида који пролазе кроз државу у правцу северозапад–југоисток. Јулијски Алпи на северозападу имају планинску климу.[16] Према североисточном Панонском басену, континентална клима је израженија. Љубљана, главни и највећи град Словеније, географски се налази близу центра државе.[17]
| Република Словенија | |
|---|---|
 | |
| Главни град (и највећи) | Љубљана 46° 03′ 05″ N 14° 30′ 22″ E |
| Службени језик | словеначки |
| Остали језици у употреби | |
| Владавина | |
| Облик државе | унитарна парламентарна уставна република |
| — Председница | Наташа Пирц Мусар |
| — Председник Владе | Роберт Голоб |
| Законодавна власт | Парламент |
| — Горњи дом | Државни савет |
| — Доњи дом | Државни збор |
| Историја | |
| Стварање | |
| — Држава Словенаца, Хрвата и Срба | 29. октобар 1918. |
| — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | 1. децембар 1918. |
| — Словеначко народноослободилачко веће | 19. фебруар 1944. |
| — Социјалистичка Република Словенија | 29. јул 1944. |
| — Независност од Југославије | 25. јун 1991. |
| — Брионска декларација | 7. јул 1991. |
| — Тренутни Устав | 23. децембар 1991. |
| — Приступ у УН | 22. мај 1992. |
| — Приступ у ЕУ | 1. мај 2004. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 20.271 km2 (150) |
| — вода (%) | 0,7[1] |
| Становништво | |
| — 2022. |  2.123.103[2] (145) |
| — густина | 103 ст./km2 (114) |
| Економија | |
| БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
| — укупно | 112,913 млрд. $[3] (97) |
| — по становнику | 53.287 $[3] (34) |
| ИХР (2022) | 0,926[4] (23) — веома висок |
| Валута | евро2 |
| — код валуте | |
| Остале информације | |
| Временска зона | +1 () UTC +2 () |
| Интернет домен | |
| Позивни број | +386 |
1 У општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина 2 Словеначки толар замењен за Евро 1. јануара 2007. | |
Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Њена територија је била део многих различитих држава, међу којима: Римско царство, Византија, Каролиншко царство, Свето римско царство, Краљевина Угарска, Млетачка република, илирске провинције Наполеоновог Првог француског царства, Аустријско царство и Аустроугарска.[8] У октобру 1918. Словенци су суоснивали Државу Словенаца, Хрвата и Срба.[18] Децембра 1918. припојили су се Краљевини Србији у Краљевину Југославију.[19] Током Другог светског рата, Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију, са малим подручјем које је припало Независној Држави Хрватској, новопроглашеној нацистичкој марионетској држави.[20] Године 1945. поново улази у састав Југославије. Послератна Југославија је била у савезу са Источним блоком, али након раскола Тито—Стаљин 1948. никада није потписала Варшавски пакт, а 1961. постала је један од оснивача Покрета несврстаних.[21] У јуну 1991. Словенија је прогласила независност од Југославије, чиме је започет рат у Словенији који је убрзо окончан Брионском декларацијом, након чега је Словенија постала суверена држава.[22]
Словенија је развијена земља, уз привреду са високим дохотком која је високо рангирана према Индексу хуманог развоја.[23] Џини коефицијент оцењује неједнакост у приходима међу најнижим у свету.[24] Чланица је Уједињених нација, Европске уније, еврозоне, шенгенске зоне, ОЕБС, ОЕСР, Савета Европе и НАТО.[25] Године 2023. заузела је 33. место према Глобалном индексу иновација.[26]
Етимологија
Име Словеније значи „Земља Словена” у словенском и другим јужнославенским језицима. Етимологија самог Словенца изводи се од речи слово, која је имала значење „реч и говор“, а Словени (Словенци) су у том случају „људи који (разумљиво) говоре“.[27]
Реконструисани аутоним се обично изводи из речи („реч”), изворно означавајући „људе који говоре (исти језик),” тј. људе који се међусобно разумеју. Ово је у супротности са словенском речју која означава немачки народ, наиме , што значи „тихи, неми људи”. Реч („реч”) и сродна („слава”) и („слух”) потичу из праиндоевропског корена („говорити се, слава”), сродно са античким грчким ( „слава”), као у имену Перикле, латински („назвати”) и енглески .
Модерна Словеначка држава потиче од Словеначког новоослободилачког већа одржаног 19. фебруара 1944. Они су службено назвали државу као Федералну Словенију, јединицу у саставу југословенске федерације. Федерална Словенија је 20. фебруара 1946. преименована у Народну Републику Словенију. Име је задржано до 9. априла 1963, када је поново промењено име, овај пут у Социјалистичку Републику Словенију. СР Словенија је 8. марта 1990. уклонила префикс „Социјалистичка” из свог имена и постала Република Словенија; остала је део СФРЈ до 25. јуна 1991.
| датум | име | напомена |
|---|---|---|
| 1945–1946. | Федерална Словенија | део Демократске Федеративне Југославије |
| 1946–1963. | Народна Република Словенија | |
| 1963–1990. | Социјалистичка Република Словенија | |
| 1990–данас | Република Словенија |
Географија
Положај
Словенија има врло повољан географски положај. Она је централноевропска, алпска и јадранска држава. На западу се граничи са Италијом, на северу са Аустријом, на североистоку са Мађарском, на југу и истоку са Хрватском. Словенија се налази у централној и југоисточној Европи, додирујући Алпе и граничи са Медитераном. Налази се између 45° и 47° географске ширине, а дужина 13° и 17°. 15. источни меридијан скоро одговара средњој линији земље у правцу запад-исток. Геометријски центар Републике Словеније налази се на координатама 46° 07' 11.8" и 14° 48' 55.2". Налази се у Сливни у општини Литија. Највиши врх Словеније је Триглав (2.864 m); просечна висина земље изнад нивоа мора је 557 m.
Четири главне европске географске регије сусрећу се у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземно море. Иако је на обали Јадранског мора у близини Средоземног мора, већина Словеније је у сливу Црног мора. Алпи — укључујући Јулијске Алпе, Камнишко-Савињске Алпе и ланац Караванка, као и масив Похорја — доминирају северном Словенијом дуж њене дуге границе са Аустријом. Словенска обала Јадрана протеже се отприлике 47 километара[28] од Италије до Хрватске.
Рељеф
Четири главна европска географска региона налазе се у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземље.[29] Рељеф Словеније је претежно планински. Низијског земљишта има само у североисточним крајевима и на Словенском приморју, где заузима мање површине. Просечна надморска висина државе износи 557 m. Највиша тачка Словеније је врх Триглав (2 864 m) на Јулијским Алпима. Триглав је био највиши планински врх претходне Југославије. Јулијски Алпи и Караванке представљају највише пределе Словеније а налазе се у њеном северозападном делу. Поред Триглава изразити су и планински врхови Шкрлатица, Мангарт, Јеловец, Канин и др. Од Алпских планина, поред Јулијских Алпа и Караванки (врх Стол 2 236 m), Словенији припадају и Камнишки са Савињским Алпима (врх Гринтавец 2 558 m) и Средишњи Алпи (Похорје и Козијак). Динарске планине у Словенији су Трновски гозд, Хрушица, Нанос, Јаворник, Горјанци и Снежаник. Снежаник је највиши међу Динарским планинама са највишом тачком 1 796 m н. в.
Израз „крашка топографија“ односи се на крашку висораван југозападне Словеније, кречњачку област подземних река, клисура и пећина, између Љубљане и Средоземног мора. На Панонској низији на истоку и североистоку, према хрватској и мађарској граници, предео је у основи раван. Крашки облици рељефа представљени су крашким пољима (Планинско, Церкничко, Лошко, Рибичко и Кочевско), пећинама (Постојна, Шкоцијан и др.) и многобројним вртачама и увалама. Од котлина и речних долина истичу се Љубљанска и Цељска котлина, Дравска долина са Птујским проширењем (пољем) и Прекомурје (долина Муре) и долина Саве.[30] Међутим, већина Словеније је брдовита или планинска, са око 90% њене копнене површине 200 м или више изнад нивоа мора.
Више од половине Словеније, која има 11.823 km², је пошумљено;[31] што је сврстава на треће место у Европи, по проценту пошумљене површине, после Финске и Шведске. Површине су углавном покривене буковим, јелово-буковим и буково-храстовим шумама и имају релативно висок производни капацитет.[32] Остаци прашума су још увек највећи у кочевском крају. Травњаци покривају 5.593 km² и поља и баште 954 km². Има 363 km² воћњака и 216 km² винограда.
Воде
Територија Словеније углавном (16.423 квадратних километара или 6.341 квадратна миља, односно 81%) припада сливу Црног мора, а мањи део (3.850 квадратних километара или 1.490 квадратних миља, односно 19%) припада сливу Јадранског мора. Ова два дела су подељена на мање целине у односу на своје централне реке, слив реке Муре, слив реке Драве, слив реке Саве са сливом реке Колпе и слив река Јадрана.[33] У поређењу са другим развијеним земљама, квалитет воде у Словенији се сматра међу највишим у Европи. Један од разлога је несумњиво то што већина река извире на планинској територији Словеније. Међутим, то не значи да Словенија нема проблема са квалитетом површинских и подземних вода, посебно у подручјима са интензивном пољопривредом.[34]
Флора и фауна
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Око једне половине површине државе (11,691 km²) прекривено је шумом што чини Словенију трећом најпошумљенијом државом у Европи, одмах иза Финске и Шведске. Пашњаци покривају 5.593 km² државе, а ливаде и баште 2.471 . Такође, постоји још 363 воћњака, и 216 винограда.
Клима
Клима Словеније је медитеранска на обали, алпска на планинама, континентална са благим летима и хладним зимама на висоравнима и долинама на истоку. Просечне температуре су од -2° у јануару до 21 °C у јулу. Просечне падавине су 1.000 милиметара на обали, до чак 3.500 милиметара на Алпима, 800 милиметара на југоистоку и 1.400 милиметара у средишњој Словенији.
Геометријски центар гравитације Словеније је лоциран на координатама 46°07'11,8" СГД и 14°48'55,2" ИГШ и лежи у Сподња Сливна, у околини Ваче, у општини Литија.
Административна подела
Према Уставу Републике Словеније, општина (словен. ) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај статус иако имају мање од 5.000 становника. У општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географско, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.
Словенија је од 2011. године подељена на 211 општина, међу којима њих 11 има статус градске општине (означене с *).
Осим на општине, као јединице локалне самоуправе, Словенија је подељена и на 58 управних јединица које обављају послове државне управе и не задиру у самоуправне послове општина.
Иако законски нигде није регулисано, Словенија је подељена и на покрајине (у географском смислу), односно на регије. Тако је за потребе државне статистике држава подељена на 12 регија.
Устав Републике Словеније допушта шире самоуправне заједнице, односно покрајине, на које пак држава може пренети неке послове из свог делокруга.
Историја
Праисторија и стари век
.jpg)
Флаута из кости нађена у пећини Дивје Бабе из доба плеистоцена, један од најстаријих инструмента (старост 43100 ± 700 година)
.jpg)
Точак из Љубљанског барја, за сада најстарији нађени точак из добе Енеолита (датирано 3130 година пре Христа)
Данашња Словенија је била насељена у праисторијска времена, и постоје докази људског присуства од око 250.000 година. Избушене кости пећинског медведа, које датирају из времена од 43100
Средњи век
Словенски преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у 6. веку.
У 7. веку је настала Карантанија, прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. 745. године Карантанија губи независност и пада под власт Баварске, која опет постаје део франачке државе. Становништво се покрштава.
Око 1000. године написани су Брижински споменици, први писани документ на старословенском језику. У 14. веку већи део данашње Словеније пада под власт Хабзбурговаца, који касније постају Аустроугарска. Словенија се тада дели на три покрајине: Крањску, Корушку и Штајерску.
Од 18. века до краја Првог светског рата
Године 1848. бројне народе захвата народни препород, па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.
Југославија
Кад се 1918. године распала Аустроугарска, а Италија заузела покрајине Приморску и Истру, као и делове Далмације, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која се 1929. преименовала у Краљевину Југославију.
Краљевина Југославија се распала у Другом светском рату, а Словенија је потом постала део социјалистичке Југославије, службено проглашене 29. новембра 1943.
Независна Словенија
Данашња Словенија је прогласила независност од СФРЈ на темељу плебисцита 25. јуна 1991. године, али је после тога дошло до кратког рата између Армије Словеније и ЈНА у коме је убијено оптрилике 66 особа.[35] Тај кратки рат у Словенији био је и први у низу ратова против СФРЈ који су настављени и против њене наследнице СРЈ до 2000. године, а однели су укупно око 135.000 живота. Од јула 1991. није било значајнијег оспоравања права Словеније да постане независна и она је 22. маја 1992. године призната од Генералне скупштине УН као независна држава.[36] Словенија се прикључила НАТО-у 29. марта 2004. године. У Европску унију примљена је 1. маја 2004. године.[37]
Политика
Словеначки председник се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.
Парламент има два дома: Државни збор и Државни свет. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. Државни свет има 40 чланова, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.
Становништво
| Етнички састав | ||||
|---|---|---|---|---|
| Словенци | 0 | 83,06% | ||
| Срби | 0 | 1,98% | ||
| Хрвати | 0 | 1,81% | ||
| Бошњаци | 0 | 1,10% | ||
| Муслимани по националности | 0 | 0,53% | ||
| Мађари | 0 | 0,32% | ||
| Албанци | 0 | 0,31% | ||
| Роми | 0 | 0,17% | ||
| Италијани | 0 | 0,11% | ||
| остали | 0 | 0,82% | ||
| недефинисани или непознати | 0 | 8,9% | ||
| извор: 2002 попис | ||||
| Религија | ||||
|---|---|---|---|---|
| Католици | 0 | 57,8% | ||
| Муслимани | 0 | 2,4% | ||
| Православци | 0 | 2,3% | ||
| Протестанти | 0 | 0,9% | ||
| Остали | 0 | 3,7% | ||
| Атеисти | 0 | 10,1% | ||
| недефинисани или непознати | 0 | 22,8% | ||
| извор: 2002 попис | ||||
Главна етничка група у Словенији су Словенци (83%). Народи из бивше Југославије (Срби, Хрвати, Бошњаци и Муслимани по националности) чине 6,3% а Мађари, Италијани и Роми 0,6% становништва. Према попису становништва из 2002. Словенија је имала 1.964.036 становника.[38] Етничка опредељеност 8,9% становништва је или неопредељена или непозната. Горња граница старости у 2003. години је била 72,2 године за мушкарце и 80 година за жене.
Са 99 становника по квадратном километру, Словенија се ниско рангира у поређењу са осталим европским државама по густини становништва. Нотрањско-крашка регија има најмању густину становништва, док Осредњесловенска регија има највећу. Просечено 51% становништва живи у урбанизованим, а 49% у руралним срединама.
Званични језик је словеначки, који је члан јужнословенске групе језика. Мађарски и италијански имају статус званичног језика у етнички измешаним срединама, у деловима око граница са Мађарском и Италијом.
По религији, Словенци су традиционално већином били католици. Пре социјализма, око 88% Словенаца су били католици, док је већ у 1991. овај постотак опао на 71,6%. Постотак и даље опада и према последњем попису 2002. године проценат католика је 57,8%.
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Словеније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[39]
- Хаплогрупа R (56,3%)
- Хаплогрупа I (32%)
- Хаплогрупа J (4,7%)
- Хаплогрупа E (4,2%)
- Хаплогрупа G (2,6%)
Претходни пописи
- 2001. — 1.913.355 становника (Словенци 88,3%, Хрвати 2,8%, Срби 2,5%, Муслимани 1,4%)[40]
- 1991. — 1.965.986 становника: 1.727.000 Словенаца или 87,8%, 54.212 Хрвата или 2,8%, 47.911 Срба или 2,4%, 26.867 Муслимана или 1,4%, 8.503 Мађара, 3.064 Италијана, 2.293 Рома и други.
- 1981. — 1.838.381 становника (Словенци 90,8%, Хрвати 2,9%, Срби 2,3%)
- 1971. — 1.679.051 становника (Словенци 94%, Хрвати 2,5%, Срби 1,2%)
Привреда
Словенија је развијена земља која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 83% европског просека (2015. године).[41] Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на евро (јануара 2007. године). Такође је чланица ОЕСР од 2010. године.[42]
Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво директних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана европском дужничком кризом, која је почела 2009. године.
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше СФРЈ, ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20% БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача СТО, придружила се организацији ЦЕФТА 1996. године, као и Европској унији 1. маја 2004. године. Евро је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег толара.
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и Финском), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала.[43] Поново је, крајем 2011. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице еврозоне. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.[44]
У примарном сектору је запослено 6% становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна Хрватска је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула 2010. године, Атлантик група из Хрватске је купила Дрогу Колинску за 382 милиона евра. Јуна 2013. године, ланац супермаркета Меркатор је купљен од стране хрватског Агрокора за 454 милиона евра.
Култура
Прву словеначку књигу је одштампао протестантски реформатор Примож Трубар (1508—1586). То су у ствари биле две књиге и , које су издате 1550. у Тибингену у Немачкој.
Средишњи део државе, назван Крањска (који је постојао као део Аустроугарске до почетка 20. века) је етнографски и историјски добро описан у књизи Слава Крањске ( , словен. ), издате 1689. од Барона Јанеза Вајкарда Валвазора (1641—1693).
Словеначка два највећа писца су песник Франце Прешерен (1800—1849) и писац Иван Цанкар (1876—1918). Најпознатији словеначки сликари су Ивана Кобилица и импресиониста Рихард Јакопич. Најзначајнији архитекта је Јоже Плечник који је радио у Бечу и Прагу.
Словенија је дом многих музичара и композитора, укључујући ренесансног композитора Јакоба Гала () (1550—1591), који је умногоме утицао на централно европску класичну музику. У двадесетом веку, Бојан Адамич.
Популарни савремени музичари су Славко Авсеник, Владо Креслин, Зоран Предин, Перо Ловшин, ДиЏеј Умек, Мањифико и други.
Словеначка кинематографија има традицију дугу више од једног века. Карол Гросман, Јанко Равник, Фердо Делак, Франце Штиглич, Јоже Гале, Бештјан Хладник и Карпо Година су једни од познатијих филмских уметника. Савремени филмски режисери Јанез Бургер, Јан Цвиткович, Дамјан Козоле, Јанез Лапајне, и Маја Веис су значајнији пример такозване „ренесансе словеначке кинематографије“.
Међу познатијим Словенцима се убрајају и хемичар и добитник Нобелове награде за књижевност Фридерик Прегл, физичар Јожеф Стефан, филозоф Славој Жижек, књижевник Франц Миклошич, физичар Антон Марко Пленчич и математичар Јуриј Вега.
Спорт
Популарни спортови у Словенији су: фудбал, кошарка и рукомет. Словенија је имала доста успеха у зимским спортовима и њени спортисти су освајали медаље на свим великим такмичењима.
Фудбалска репрезентација Словеније је учествовала два пута на Светском првенству и једном на Европском првенству. Под вођством српског стручњака Игора Кокошкова кошаркашка репрезентација Словеније је освојила Еуробаскет 2017. у Турској.[45]
Тина Мазе је алпска скијашица и током каријере остварила је двадесет шест победа у Светском купу. На Зимским олимпијским играма 2014. у Сочију, освојила је златну медаљу у спусту, што је прва златна медаља за Словенију на зимским олимпијским играма.
Државни празници (нерадни дани)
| Датум | Име | Напомена |
|---|---|---|
| 1. и 2. јануар | Нова година | |
| 8. фебруар | Прешернов дан | |
| дан након Ускрса | Ускрсни понедељак | клизни датум |
| 27. април | Дан отпора | |
| 1. и 2. мај | Празник рада | |
| 25. јун | Дан државности | |
| 15. август | Велика Госпојина | |
| 31. октобар | Дан реформације | |
| 1. новембар | Дан успомена на мртве | |
| 25. децембар | Божић | |
| 26. децембар | Дан независности |
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
.svg){kind=small}
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
