Караванке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Караванке ( , у Словенији познате и као Крањско горје, словен. ) су планински венац јужних кречњачких алпа. Дужином од око 120 километара, којом дели Аустрију и Словенију, спада у најдуже венце у Европи.
| Караванке | |
|---|---|
 Поглед на источне Караванке са Стола | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Стол |
| Ндм. висина | 2236 m |
| Координате | 46° 25′ 00″ С; 14° 25′ 00″ И 46° 25′ 00″ С; 14° 25′ 00″ И |
| Географија | |
  Караванке | |
| Државе |  Словенија  Аустрија |
| Регије | Горењска и Корушка |
| Масив | Алпски |
| Група | Дравска планинска група[1] |
Још у античко доба, за живота Клаудија Птоломеја, знало се за име Караванке, иако се у данашњем смислу није употребљавало. У средњем веку, овај планински венац су назвали на латинском језику Creines mons, тј. Крањско горје (словен. ). Од 19. века до данас, поново се користи старо име Караванке.[2]
Караванке се распростиру у смеру исток-запад, од италијанског Трбижа, што прадставља тромеђу Италије, Аустрије и Словеније, формирајући границу других двеју држава, до Пеце, те унутар Словеније до Словењ Градеца - Уршље горе у дужини од око 120 километара. Са северне стране, у Аустрији, простире се долина реке Драве, чији ток даље наставља кроз Словенију. Са јужне стране, Караванке и Јулијске алпе дели долина реке Саве, док источне крајеве ограђују Камничко-Савињски Алпи и Похорје.
Заједно са Зиљским и Карнијским алпима, Караванке чине дравску планинску групу.
Подела
Словеначки део Караванског горја има следећу поделу:
- Северне Караванке,
- Средње-караванско подоље,
- Западне Караванке,
- Источне Караванке,
- Јужне Караванке,
- Межичко-Солчавске Караванке,
- Витањско-Коњичке Караванке.[3]
Највиши врх је Стол са 2236 метара надморске висине.
Караванско горје одликују стрме падине, тако се у неким деловима образују такозвани природни амфитеатри, као што су долина Поден и Медведји дол. Такође постоје и клисуре од којих је најупечатљивија Довжанова клисура над Тржичем, док је са аустријске стране, најдубљи усек Чепа.
Право чудо природе представљају поља Нарциса, које староседеоци називају „Кључавнице”, које расту у Планини под Голицом, Јаворском ровту и на самом врху Голици. У пролеће када процветају, густо се распростране, одајући утисак као да је снег поново пао.
Караванке скупа са Камничко-Савињским Алпима формирају природну границу измећу Аустријске Корушке и Горењске регије у Словенији. Најзначајнији трговински пут који спаја западну и југоисточну Европу пролази овуда. Вековима се прелазило, из данашње Словеније у Аустрију, преко планинског превоја Љубељ (1370 m.н.в), који је стар 300 година. Други превој јесте Језерски врх (1218 m.н.в).
Испод Караванки се данас може проћи кроз 3 тунела, најстарији је железнички тунел „Караванке” дуг 7967 m, изграђен 1906. године, друмски тунел „Љубељ” дуг 1566 m, и најмлађи ауто-путни тунел „Караванке” дуг 7864 m, чија се друга цев и данас гради. За бржи пут према Филаху и Немачкој користи се тунел Караванке, док се тунел Љубељ користи као регионални пут између Клагенфурта и Љубљане.
Подебљани врхови се налазе у обе државе.
Врхови у Словенији
- Стол (2236 m н. в.),
- Вртача (2180 m н. в.),
- Кепа (2143 m н. в.),
- Кошута (2133 m н. в.),
- Пеца (2126 m н. в.),
- Велики врх (у Кошути) (2088 m н. в.),
- Бегуњшчица (2063 m н. в.),
- Кошутица (1968 m н. в.),
- Довшка Баба (1892 m н. в.),
- Голица (1835 m н. в.),
- Клек (1754 m н. в.),
- Уршља Гора (1699 m н. в.).
Врхови у Аустрији
- Вртача (Vertatscha) (2180 m н. в.),
- Крављи врх (Kuhberg) (2026 m н. в.),
- Козјак (Kosiak) (2024 m н. в.),
- Кошутица (Loibler Baba) (1968 m н. в.),
- Клајнобир (Kleinobir) (1948 m н. в.),
- Баренталска кочна (Bärntaler Kotschna) (1944 m н. в.)
- Сетиче (Freiberg) (1923 m н. в.),
- Грловец (Ferlacher Horn) (1840 m н. в.),
- Маченски врх (Matschacher Gupf) (1691 m н. в.),
- Црни врх (Schwarzer Gupf) (1688 m н. в.).[4][5]
Напомена: наведена литература је на словеначком језику.
- Богдан Бадовинац, Драго Кладник, Савињско, Цеље, Велење А-Ж: прирочник за попотника ин пословнега чловека, Помурска заложба, Мурска Собота, 1997. 978-86-7195-235-4
- Карл Хрен, Грапе н врхови, Чар Караванк мед Пецо ин Обирјем, Мохорјева заложба, Целовец/Клагенфурт, 2012.
- Више аутора, Словенија, Покрајине ин људје, Младинска књига, 1998. 978-86-11-15033-8
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
