From Wikipedia, the free encyclopedia
Улице на Старом граду су добијале и мењале своје називе по различитијим основама: по српским краљевима и царевима, генералима, градовима из земље и иностранства, итд.
Многи српски владари, су добили улице на Старом граду: Цар Душан, Цар Урош, Цар Лазар, деспот Стефан Лазаревић и Херцег Стјепан. Као и многи државници: Никола Пашић (Трг Николе Пашића), Светозар Милетић, Лазар Пачу, Зоран Ђинђић (Плато др Зорана Ђинђића).
Улице су добиле и многи учесници Косовског боја: Цар Лазар, Милош Обилић, Топлица Милан, Косанчић Иван, Браћа Југовићи, па чак и Јевросима, мајка Марка Краљевића, Царица Милица и Косовка девојка.
Многи книжевници су овде добили своје улице: Вук Караџић, Ђуро Даничић, Доситеј, Иво Андрић (Андрићев венац), Стеван Сремац, Ђура Јакшић, Јова Јовановић Змај (Змај-Јовина), Бранислав Нушић (Нушићева), Добрица Ћосић.
И јунаци из Косовског боја су добили своје венце на овој општини: Милош Обилић, Топлица Милан, Косанчић Иван (Обилићев венац, Топличин венац, Косанчићев венац). Венце су добили и Иво Андрић
Градови из земље и иностранства који су добили улице на Старом граду: Панчево, Таково, Призрен, Дубровник, Цетиње, Солун, итд.
Дат је списак улица, са претходним називима у заградама, ради лакшег сналажења.
назив улице | личност/догађај/топоним по којој је названа | стари назив/и |
---|---|---|
1300 каплара | 1300 недошколованих официра који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици, 1914. године | |
Академски плато | ||
Андрићев венац | Иво Андрић (1892—1975), књижевник, дипломата, добитник Нобелове награде (1961) | |
Балканска | Балканско полуострво | |
Бранкова | Бранко Радичевић (1824—1853), песник | Господска |
Браће Барух | Браћа Барух, београдски јевреји и активисти НОП-а | |
Браће Југовића | Браћа Југовићи, митски јунаци српских епских песама | |
Будимска | Будим, западни део града Будимпеште, главног града Републике Мађарске | |
Булевар војводе Бојовића | Војвода Петар Бојовић (1858—1945), српски војвода | Доњоградски булевар |
Булевар деспота Стефана | Деспот Стефан Лазаревић (1377—1427), српски деспот | Кнез Милетина, Кнеза Павла, до 1946. године * кнез Павле Карађорђевић (1893—1976), кнез-намесник Краљевине Југославије (1934—1941) 29. новембра, до 2004. године * 29. новембар - Дан Републике |
Васе Чарапића | Васа Чарапић (1770—1806), хајдук | |
Венизелосова | Елефтериос Венизелос (1864—1936), грчки политичар | Ђуре Ђаковића, до 2004. године * Ђуро Ђаковић (1886—1929), револуционар и политичар |
Вилине воде | Насеље Вилине воде | |
Високог Стевана | Деспот Стефан Лазаревић (1377—1427), српски деспот | |
Вишњићева | Филип Вишњић (1767—1834), народни гуслар | |
Влајковићева | Ђока Влајковић (1831—1883), пуковник, задужбинар и добротвор | |
Војводе Добрњца | Војвода Петар Добрњац (1771—1828), устанички вођа | |
Вука Караџића | Вук Стефановић Караџић (1787—1864), реформатор српског језика | |
Генерала Лешјанина | Милојко Лешјанин (1830—1896), генерал и начелник Главног генералног штаба Војске Краљевине Србије | Генерала Лешјанина, до 1946. године Бошка Вребалова, до 2004. године * Бошко Вребалов (1912—1943), лекар и народни херој |
Господар Јевремова | Јеврем Обреновић (1790—1856), председник Државног совјета и брат кнеза Милоша Обреновића | Јефремова, до 1896. године Везира Соколовића, до 1904. године * Мехмед-паша Соколовић (1505—1579), велики везир Отоманског царства |
Господар Јованова | Јован Обреновић (1787—1850), брат кнеза Милоша Обреновића | |
Грачаничка | место Грачаница и манастир Грачаница | |
Гундулићев венац | Иван Гундулић (1589—1638), дубровачки песник | |
Далматинска | област Далмација, у Хрватској | |
Делијска | делија - јунак - херој | |
Деспота Ђурђа | Ђурађ Бранковић (1377—1456), српски деспот | |
Дечанска | место Дечани и манастир Високи Дечани | Два јелена, од 1872. до 1896. године Дечанска, до 1949. године Кардељева, до 1953. године * Едвард Кардељ (1910—1979), револуционар и политичар Дечанска, до 1957. године Моше Пијаде, до 1997. године * Моша Пијаде (1890—1957), револуционар и политичар |
Добрачина | Јован Димитријевић Добрача (1765—1839), трговац и кнез | |
Добрињска | Горња Добриња, родно место кнеза Милоша Обреновића | |
Добрице Милутиновића | Добрица Милутиновић (1880—1956), глумац | |
Добрице Ћосића | Добрица Ћосић (1921—2014), писац | Златарска, од 1872. до 1896. године Задарска, од 1896. до 2019. године |
Доситејева | Доситеј Обрадовић (1739—1811), просветитељ | |
Драгослава Јовановића | др. Драгослав Јовановић (1886—1939), правник и ректор Београдског универзитета | Дворска Аристида Бријана * Аристид Бријан (1862—1932), француски политичар и државник |
Драчка | град Драч, у Албанији | |
Дринчићева | Милић Дринчић (1775—1815), устанички војвода | |
Дубровачка | град Дубровник, у Хрватској | |
Дунавска | река Дунав | |
Дунавски кеј | ||
Ђорђа Јовановића | Ђорђе Јовановић (1909—1943), књижевни критичар и романсијер | |
Ђуре Даничића | Ђуро Даничић (1825—1882), филолог, секретар Друштва српске словесности и ЈАЗУ | |
Ђуре Јакшића | Ђура Јакшић (1832—1878), песник и сликар | |
Емилијана Јосимовића | Емилијан Јосимовић (1823—1897), урбаниста и архитекта | Брестовачка (1950-1967), Змај Јовина (1909-1950), Змајева (1872-1928) |
Жоржа Клеменсоа | Жорж Клемансо (1841—1929), француски политичар | до 2006. године ова улица је била део Француске улице |
Зетска | река Зета, у Црној Гори | |
Змаја од ноћаја | Стојан Чупић (1765—1815), српски војвода | |
Змај Јовина | Јован Јовановић Змај (1833—1904), лекар и песник | Љубичина од 1872 до 1896) * по књегињи Љубици Обреновић Књегиње Љубице до 1935. Болеслава Бјерута до 1950 * Болеслав Бјерут - пољски комунистички вођа, председник и премијер у послератној Пољској |
Иванбегова | Иван Црнојевић (?-1490), господар Зете | |
Јеврејска | Јевреји | |
Јелене Ћетковић | Јелена Ћетковић (1916—1943), активисткиња НОП-а у Београду и народни херој | |
Јелисавете Начић | Јелисавета Начић (1878—1955), главни архитекта града Београда | Павла Папа, од 1946. до 2004. године * Павле Пап Шиља (1914—1941), народни херој Римска, од 1910. до 1946. године |
Капетан Мишина | Миша Анастасијевић (1803—1885), трговац и добротвор | |
Карађорђева | Вожд Карађорђе Петровић (1762—1817), вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. | |
Кнежпољска | Кнежпоље, област на простору Поткозарја и планине Козаре у Босни и Херцеговини | |
Кнеза Михаила | Кнез Михаило Обреновић (1823—1868), кнез Србије | |
Кнеза Симе Марковића | Сима Марковић (1786—1817), кнез и војвода | |
Кнез Милетина | Милета Радојковић, кнез | |
Книћанинова | Стеван Книћанин (1807—1855), војвода | |
Књегиње Љубице | Књегиња Љубица Обреновић (1785—1843), жена кнеза Милоша Обреновића. | до 2004. године ова улица је била део Змај Јовине улице |
Коларчева | Илија Милосављевић Коларац (1800—1978), трговац и задужбинар | |
Комнен Барјактара | Комнен Барјактар, хајдук | |
Кондина | Јовча Михајловић Конда, јунак | |
Копитарева градина | Јернеј Копитар (1780—1844), словеначки лингвиста и слависта | |
Косанчићев венац | Иван Косанчић, митски јунак српских епских песама | |
Космајски пролаз | планина Космај | |
Косовке девојке | Косовка девојка, митска јунакиња српских епских песама | |
Косовска | област Косово | |
Косте Стојановића | Коста Стојановић, економиста и политичар | |
Краља Милана | Краљ Милан Обреновић (1854—1901), кнез и краљ Србије | Краља Милана, до 1946. године Маршала Тита, до 1990. године * Јосип Броз Тито (1892—1980), председник Југославије Српских владара, до 1997. године |
Краља Петра | Краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921), краљ Србије и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | до 1904. године оваулица је била део Дубровачке улице Краља Петра, до 1946. године 7. јула, до 1997. године * 7. јул - Дан устанка народа Србије |
Краљице Наталије | Краљица Наталија Обреновић (1859—1941), жена краља Милана | Краљице Наталије, до 1946. године, Народног фронта, до 2004. године * Народни фронт Југославије |
Лазе Пачуа | Лазар Пачу (1855—1915), лекар и политичар | |
Мајке Јевросиме | Мајка Јевросима, жена краља Вукашина и мајка Марка Краљевића | |
Македонска | област Македонија и држава Република Македонија | Поенкареова, до 1946. године Стаљинградска, до 1948. године Александра Ранковића, до 1953. године * Александар Ранковић (1909—1983), револуционар и политичар |
Марка Лека | Марко Леко (1853—1932), хемичар, ректор Велике школе, члан САНУ, председник Црвеног крста Србије | |
Маршала Бирјузова | Сергеј Бирјузов (1904—1964), совјетски маршал и херој Совјетског Савеза | Космајска |
Мике Аласа | Михаило Петровић Алас (1868—1943), математичар, професор Универзитета и члан САНУ | Банатска |
Милорада Гавриловића | Милорад Гавриловић (1861—1931), управник Народног позоришта | |
Милутина Бојића | Милутин Бојић (1892—1917), песник, писац и књижевни критичар | |
Миће Поповића | Миодраг Мића Поповић (1923—1966), сликар, ликовни критичар, писац и режисер | Генерала Махина, до 2004. године * Фјодор Махин (1882—1945), генерал-лајтант ЈА |
Михизова | Борислав Михајловић Михиз (1922—1997), књижевни критичар и сценариста | Вршачка Владимира Нешића, до 2004. године * Владимир Нешић (1896—1929), историчар, секретар Црвене помоћи и жртва шестојануарске диктатуре |
Николе Спасића | Никола Спасић (1838—1916), трговац, добротвор и задужбинар | |
Нушићева | Бранислав Нушић (1864—1938), комедиограф, дипломата и члан САНУ | |
Обилићев венац | Милош Обилић, витез | |
Пајсијева | Патријарх српски Пајсије I (1614—1647) | |
Палмотићева | Јуније Палмотић | |
Панчевачка | град Панчево | |
Панчићева | Јосиф Панчић | |
Париска | Париз, главни град Француске | |
Плато др Зорана Ђинђића | др Зоран Ђинђић | до 2004. године део Трга Републике |
Поенкарова | Ђуре Ђаковића, до 2006. године * Ђуро Ђаковић (1886—1929), револуционар и политичар | |
Поп Лукина | ||
Призренска | град Призрен | |
Рајићева | ||
Рељина | Хреља Охмућевић (у епским песмама помиње се као Реља Крилатица), српски средњовековни великаш | |
Риге од Фере | Рига од Фере | |
Светогорска | Света гора (Атос), аутономна монашка држава под суверенитетом Грчке | Два бела голуба, од 1872. до 1896. године Светогорска, до 1922. године Битољска, до 1930. године * Битољ, град у Македонији Жоржа Клеменсоа, до 1943. године * Жорж Клемансо (1841—1929), француски политичар Светогорска до 1946. године Лоле Рибара, до 1997. године * Иво Лола Рибар (1916—1943), револуционар и народни херој |
Светозара Милетића | Светозар Милетић | |
Сењанина Иве | ||
Симина | ||
Скадарска | Скадар, град у Албанији | |
Скендер бегова | ||
Солунска | Солун, град у Грчкој | |
Сремска | област Срем | |
Стевана Сремца | Стеван Сремац | |
Страхињића бана | ||
Студентски трг | Краљев трг, до 1946. године | |
Тадеуша Кошћушка | Тадеуш Кошћушко (1746—1817), пољски национални јунак | Кнез Михајлов венац, Маршала Пилсудског, до 1946. |
Таковска | Таково, село код Горњег Милановца | |
Теразије | Престолонаследников трг, до 1946. године | |
Топличин венац | Милан Топлица, митски јунак српских епских песама | |
Трг Николе Пашића | Никола Пашић | Трг Маркса и Енгелса, до 1997. године * Карл Маркс (1818—1983) и Фридрих Енгелс (1820—1895), немачки филозофи творци научног комунизма |
Трг Републике | Република | Позоришни трг, до 1946. године |
Узун Миркова | Узун Мирко Апостоловић (1782—1868), војни заповедник | |
Ускочка | Ускоци, стари ратници | |
Ускочко сокаче | ||
Француска | Република Француска | Позоришна |
Фрушкогорска | планина Фрушка гора | |
Херцег Стјепана | Херцег Стефан Вукчић Косача (1404—1466), оснивач Војводства Светог Саве | |
Хиландарска | манастир Хиландар | |
Цара Душана | Стефан Душан (1308—1355), први српски цар | |
Цара Лазара | Кнез Лазар Хребељановић (1329—1389), кнез Србије | |
Цара Уроша | Стефан Урош V (1337—1371), последњи српски цар и последњи владар из династије Немањића | |
Цариградска | Цариград стари назив за Истанбул, главни град Турске | Цариградска, до 1946. године Ђуре Стругара, до 1997. године * Ђуро Стругар (1912—1941), активиста НОП-а у Београду и народни херој |
Царице Милице | Књегиња Милица Хребељановић (1335—1407), жена кнеза Лазара | |
Цетињска | Цетиње, град у Црној Гори | |
Цинцар Јанкова | Цинцар Јанко Поповић (1779—1833), српски војвода | |
Чика Љубина | Љубомир Ненадовић (1826—1895), књижевник, дипломата и политичар | |
Чубрина | ||
Чумићева | Аћим Чумић (1836—1901), професор права, судија, градоначелник Београда и председник владе Краљевине Србије | |
Џорџа Вашингтона | Џорџ Вашингтон (1732—1799), први председник САД | Видинска, до 1946. године * Видин, град у Бугарској |
Шантићева | Алекса Шантић (1868—1924), песник | |
Шафарикова | Павел Јосеф Шафарик (1795—1861), чешки писац |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.