Фјодор Махин

Фјодор Јевдокимович Махин – Атаман (Николајевск на Амуру, април 1882 — Београд, 2. јун 1945), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-лајтнант Југословенске армије.

фјодор махин
Влада Зечевић и Фјодор Махин, 1942. године
Датум рођења	април 1882.
Место рођења	Николајевск на Амуру,  Руска Империја
Датум смрти	2. јун 1945.(1945-06-02) (63 год.)
Место смрти	Београд, ФД Србија, ДФ Југославија
Професија	војно лице
Члан КПЈ од	1939.
Служба	Војска Краљевине Србије НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1915 — 1918. 1941 — 1945.
Чин	генерал-лајтант
У току НОБ	члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ
Начелник историјског одељења Генералштаба ЈA.
Одликовања

Биографија

Рођен је априла 1882. године у месту Николајевск на Амуру у Сибиру. Његова стара атаманска породица Јевдокимовича била је пресељена у Сибир где се он родио. У Русији је завршио Војну козачку школу и генералштабну академију.

У Првом светском рату ступио је са чином генералштабног мајора руске царске војске у Српску добровољачку дивизију и с њом се, након борби у Добруџи, пребацио на Солунски фронт. Током рата унапређен у чин генералштабног пуковника. Учествовао је у пробоју Солунског фронта.

За време грађанског рата у Русији био је члан партије есера. После пораза белих, преко Сибира и Јапана одлази у Француску. Године 1923. дошао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где је радио као публициста и писао је о Совјетском Савезу. Као војни историчар и добар познавалац ратне вештине на оперативном и стратегијском нивоу био је признат и популаран у Краљевини Југославији.^[1]

Био је симпатизер Комунистичке партије Југославије, а 1939. године је постао и њен члан. Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. Радио је у Пропагандном одељењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ. У Народноослободилачкој војсци, радио је на писању извештаја ко је ко на југословенском ратишту, анализирао светска ратишта, пропагирао је НОВ Југославије. Заслугама за развој и популаризацију Народно ослободилачког покрета, два пута после рата унапређен у чинове генерал-мајора и генерал лајтанта. По завршетку рата био је први начелник Историјског одељења Генералштаба Југословенске армије.

По повратку из Совјетског Савеза, преминуо је 2. јуна 1945. године у Београду.^[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Дела

Објавио је следећа дела:

• „Јуриш на Немачку“. 1944. година
• „Наша регуларна војска“. 1944. година

Референце

1. Матовић, Иван (2004). Верни отаџбини и позиву. Београд: НИЦ Војска. стр. 87. ISBN 978-86-7530-113-4.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година
• Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.