Николајевск на Амуру

Николајевск на Амуру (рус. ) град је и пристаниште у Русији, административни центар Николајевског региона у Хабаровском крају.

Николајевск на Амуру рус.
{{{опис_слике}}}
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Покрајина	Хабаровски крај
Основан	1850. године
Статус града	од 1856.
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	17.983
Географске карактеристике
Координате	53° 08′ 00″ С; 140° 44′ 00″ И
Николајевск на Амуру Николајевск на Амуру на карти Русије
Остали подаци
Градоначелник	Анатолиј Леонов
Позивни број	(+7) 42135
Веб-сајт
https://nikoladm.khabkrai.ru

Град је индустријски и културни центар Приамурја. У граду се налази лука на реци Амур, и аеродром.

У Николајевску на Амуру у 2023 живи око 17,983 људи.

Историја

По неким изворима, до Ајгунског договора 1858. године, у околини будућег Николајевска живело је кинеско становништво. Руски морепловац Генандиј Иванович Навелској () је 1. августа 1850. године основао војно-административно насеље . У почетку становништво постаје је чинило само шесторо људи. Прва грађевина у будућем граду је била Јакутска кућа-ураса.

14. новембра 1856. на месту Николајевске постаје основан је град Николајевск. Такође у Источно-Сибирској губернерији основана је Приморска област () са седиштем у Николајевску. У том периоду Николајевск је постао важнија лука на Руском далеком истоку.

Николајевск је 24. фебруара 1858. године постао обласни град. Те године у граду је постојало до 200 грађевина и живело је 1.757 људи.

Фотографија града настала крајем XIX века

Године 1870. из Николајевска је у Владивосток пренесена главна лука на Руском далеком истоку, после чега је град почео да опада. Такође 28. априла 1880. године престоница Приморске области је из Николајевска пренета у Хабаровск.

Године 1890. у Николајевску је одсео Антон Павлович Чехов, на свом путу за Сахалин. У књизи «Острво Сахалин ()» писац описује мрачну атмосферу некада успешног града. Године 1895. у граду је становништво спало на 1.000 људи.

Добијање злата је привукло људе па је већ 1897. године у граду живело 5.668 становника.

Фотографија града настала крајем XIX века

Године 1913. број становника се попео на 14,4 хиљада становника. У граду је постојало 2.136 грађевина и поново су сазидане школе. Ускоро је Николајевск опет постао обласним градом, овог пута центар Сахалинске области (). За време Октобарске револуције број становника је премашио 15.000.

Године 1918. у град су упали Јапанци. То је изазвало потпун економски пад града.

Између 1920. и 1922. године Николајевск се налазио у саставу Далекоисточне републике.

Године 1922. у граду је установљена совјетска власт. 15. марта 1926. године утврђено је ново име града «Николајевск на Амуру ()», и он је постао центар Николајевског округа Приморске губерније.

За време совјетске власти у граду је развијена рибарска индустрија. Године 1934. град је постао центар Доње-Амурске области.

Године 1941. на фронт је послато хиљаду становника града.

Године 2002. у Николајевску на Амуру је саграђен нови православни храм.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника

1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.
17.314	30.923	30.082	33.529	36.296[1]	28.492[2]	22.752

Галерија

• 
  Грб 1912
• 
  Грб 1970
• 
  Грб 1999
• 
  Грб 2002

Индустрија

Основне гране индустрије у граду су:

• добијање метала
• грађевинарство;
• енергетика;
• сеча и прерада дрвета;
• дибијање и прерада рибе.

Види још

• Списак градова у Русији