Композиција (музика)

Реч композиција (ен. фр. composition)^[2] има двојако значење:

Почетни тактови композиције Радивоја Лазића-    Властимира Перичића, Кончертино за кларинет и клавир, 1998. године^[1]

1. Музичко дело. Оно може бити: вокално, вокално-инструментално и инструментално. Особа која ствара композицију назива се композитор. Музички образовани композитори композиције бележе нотама, из којих свирају музичари извођачи.

Композиција може бити мала форма, као што је песма, а може бити и сложена форма, као што су симфонија, кантата, опера или ораторијум.^[3]

Постоје народне, забавне, џез и класичне композиције. Зависно од намене и броја извођача, оне се деле на:

• Солистичке композиције, писане су за соло инструмент или соло глас, а могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.
• Камерне композиције, писане су за заједничко музицирање у малим саставима (дуо, трио, квартет итд.).
• Оркестарске композиције, писане су и аранжиране (оркестриране) за оркестре.
• Хорске композиције које су писане и аранжиране само за хор без пратње, зову се а капела (a cappella); док хорске композиције могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.

2. Наука о компоновању. Као предмет, предаје се и изучава у музичким школама и на факултетима, на одсеку за композицију. Ту настају музички образовани кадрови - композитори.^[4]

Референце

1. Радивој Лазић, Кончертино g-moll за кларинет и оркестар^{[непоуздан извор?]}
2. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
3. Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.^{[непоуздан извор?]}
4. Дејан Деспић, композитор.^{[непоуздан извор?]}

Спољашње везе