Оркестар

Под оркестром се подразумева мања или већа група инструменталиста^[1]^[2] која заједнички изводи музичко дело^[3] написано или обрађено за састав те групе.

Сам назив потиче од грчке речи ορχηστρα^[4] којом се означавао простор између сцене и гледалишта у позоришту где су се налазили хор, музичари инструменталисти и играчи који су играли у античким трагедијама и комедијама. У данашњем смислу, ово име се почело користити од 16. века.

Историјски развој оркестра води од првих инструменталних група насталих због потребе заједничког инструменталног музицирања. У прво време развоја инструменталне музике, састав је био најчешће случајан - зависио од постојећег инструменталног фонда. Гледано како су били груписани, то су пре била камерна, него оркестарска тела.

На развој технике оркестра много утиче развој технике свирања на појединим инструментима. Барок је важно раздобље за формирање оркестра. То је доба процвата гудачких инструмената, доба развоја солистичког музицирања.^[5]Сама основа, структуре и функције савременог симфонијског оркестра стварају се у доба бечких класичара. Хајдн и Моцарт повећавају број дувачких инструмената у оркестру, а разбијају групу континуа, уклањајући чембало из оркестра. Романтичари користе специфичне звучне карактеристике инструмената и инструменталних група. Тиме дочаравају различита романтичарска расположења. Могућности инструмената у оркестру обрадио је Берлиоз у свом делу Наука о инструментацији. Вагнер довршава изградњу модерног оркестра. Он уводи и нове инструменте у оркестар.

Према инструментима од којих је састављен, оркестар може бити:^[6]

гудачки - састоји се само од гудачких инструмената. Они су груписани у деонице прве виолине, друге виолине, виоле, виолончела и контрабаса.
дувачки - састоји се од дувачких инструмената (флауте, обое, кларинети, фаготи, трубе, хорне, позауне и још неке врсте лимених дувачких инструмената).
војни - састоји се претежно од дувача. Да би се истакао ритам, додају му се удараљке (добош, бубањ, чинеле идр.)
симфонијски или велики - састоји се од гудачких инструмената, којих је по броју највише и који чине подлогу симфонијског оркестра, затим од дрвених дувачких инструмената (флауте, обое, кларинети, фаготи и њима сродни инструменти), од лимених дувачких инструмената (трубе, хорне, позауне и још неки из њихове групе) и удараљки (тимпани, мали добош, бубањ, чинеле, триангл, гонг, звончићи и др.). Поред њих, у оркестру се некада налазе и једна, две или више харфи, клавир и оргуље.
оперски - састав му је исти као и код симфонијског оркестра, разликује се једино по намени.

Поред горе поменутих оркестара, могу се наћи и друге варијанте оркестара, као што су:

Оркестар за игру (Jazz-band) - већи или мањи састав са обавезним инструментом за истицање ритма.^[7]^[8]
Тамбурашки оркестар - оркестар састављен од тамбура разних величина и облика.
Оркестар хармоника - оркестар састављен од хармоника различитих величина и облика.
Народни оркестар - оркестар који може бити различитог састава.
Погребни оркестар - оркестар који може бити различитог састава

Под појмом камерни оркестар,^[9]^[10] подразумева се инструментални оркестар мањег састава (од итал. camera = соба), знатно мањи од великог симфонијског оркестра. Понајчешће га сачињавају: I и II виолине, виоле, виолончела, контрабаси, 2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 хорне, 2 трубе и тимпани.

У оквиру камерног оркестра постоје разни састави. Некада се камерни оркестар може састојати и из самих гудачких инструмената^[11]. Он се тада зове гудачки оркестар. Може то да буде група гудача којој се додаје неколико других инструмената. Камерни оркестар се често среће у композицијама концертног карактера.

Понеки састави се налазе на граници између оркестра и камерног ансамбла.

Дајемо приказ инструмената стандардног симфонијског оркестра (према распореду којим су забележени у партитури):^[12]

[1]
„Definition of instrumentalist”. Dictionary.com. Архивирано из оригинала 13. 1. 2021. г. Приступљено 11. 1. 2021.
[2]
„Instrumental Musician”. Government of Alberta. Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.
[3]
„Musical Composition”. www.copyright.gov. Приступљено 2019-01-26.
[4]
Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
[5]
Европски барокни оркестар отворио Белеф
[6]
Дејан Деспић, Мали речник музичких инструмената - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992
[7]
Criswell, Chad. „What Is a Jazz Band?”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2014.
[8]
„Roles of the Instruments”. Jazzinamerica.org. Приступљено 21. 5. 2014.
[9]
Baron, John Herschel (1998). Intimate Music: A History of the Idea of Chamber Music. Pendragon Press. ISBN 1-57647-018-0.
[10]
Blum, David (1986). The Art of Quartet Playing: The Guarneri Quartet in conversation with David Blum. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-8014-9456-7.
[11]
Камерни оркестар: Гудачи Светог Ђорђа
[12]
Распоред инструмената у симфонијском оркестру по партитури

Александар Обрадовић Увод у оркестрацију - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.
Дејан Деспић Мали речник музичких инструмената - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.
Raynor, Henry (1978). The Orchestra: A history. Scribner. ISBN 978-0-684-15535-7.
Spitzer, John; Zaslaw, Neal (2004). The Birth of the Orchestra: History of an institution, 1650–1815. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816434-0.
Serna, Desi (2013). Guitar Theory For Dummies: Book + Online Video & Audio Instruction. John Wiley & Sons. стр. 271. ISBN 9781118646939.
„Definition of Multi-Instrumentalist”. Dictionary.com. Архивирано из оригинала 13. 1. 2021. г. Приступљено 11. 1. 2021.
Baskerville, David (2006). Music Business Handbook and Career Guide. SAGE Publishing. стр. 469—471. ISBN 9781412904384.
Baines, Anthony (1993), Brass Instruments: Their History and Development, Dover Publications, ISBN 978-0-486-27574-1
Bicknell, Stephen (1999), The History of the English Organ, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-65409-8
Blades, James (1992), Percussion Instruments and Their History, Bold Strummer Ltd, ISBN 978-0-933224-61-2
Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008
Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004), Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-816504-0
Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала 13. 8. 2010. г., Приступљено 7. 2. 2009
Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, S2CID 144800210, doi:10.1086/204771
Collinson, Francis M. (1975), The Bagpipe, Routledge, ISBN 978-0-7100-7913-8
de Schauensee, Maude (2002), Two Lyres from Ur, University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology, ISBN 978-0-924171-88-8
Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris
Kartomi, Margaret J. (1990), On Concepts and Classifications of Musical Instruments, University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-42548-1
Manning, Peter (2004), Electronic and Computer Music, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-517085-6
Marcuse, Sibyl (1975), A Survey of Musical Instruments, Harper & Row, ISBN 978-0-06-012776-3
Montagu, Jeremy (2007), Origins and Development of Musical Instruments, The Scarecrow Press, ISBN 978-0-8108-5657-8
Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40
Pinch, Revor; Trocco, Frank (2004), Analog Days: The Invention and Impact of the Moog Synthesizer, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-01617-0
Rault, Lucie (2000), Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making, Thames & Hudson Ltd, ISBN 978-0-500-51035-3
Remnant, Mary (1989), Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present, Batsford, ISBN 978-0-7134-5169-6
Sachs, Curt (1940), The History of Musical Instruments, Dover Publications, ISBN 978-0-486-45265-4
Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, S2CID 220083771, doi:10.1126/science.276.5310.203g
Wade-Matthews, Max (2003). Musical Instruments: Illustrated Encyclopedia. Lorenz. ISBN 978-0-7548-1182-4.
Music Library Association (1974). Committee on Musical Instrument Collections. A Survey of Musical Instrument Collections in the United States and Canada, conducted by a committee of the Music Library Association, William Lichtenwanger, chairman & compiler, ed. and produced by James W. Pruitt. Ann Arbor, Mich.: Music Library Association. xi, p. 137, 0-914954-00-8
West, M.L. (мај 1994). „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”. Music & Letters. 75 (2): 161—179. doi:10.1093/ml/75.2.161.
Laborde, Jean-Benjamin de. 1780. Essai sur la musique Ancienne et moderne, 4 vols. Paris: Ph.D. Pierres & Eugène Onfroy.
Marcello Sorce Keller. 1998. "Siamo tutti compositori. Alcune riflessioni sulla distribuzione sociale del processo compositivo". Schweizer Jahrbuch für Musikwissenschaft, Neue Folge 18:259–330.
Sorce Keller, Marcello. 2019 “Composition”, Janet Sturman (ed.) The SAGE Encyclopedia of Music and Culture. Los Angeles: SAGE Reference. 2019., Vol. II, 618–623.
Boyd, Jean A. (1998). The Jazz of the Southwest: An Oral History of Western Swing (First изд.). Austin: University of Texas Press. стр. 147. ISBN 0-292-70860-2. Приступљено 21. 7. 2014.
Hardie, Daniel (2002). Exploring Early Jazz: The Origins and Evolution of the New Orleans Style. Writers Club Press. стр. 264. ISBN 0-595-21876-8. Приступљено 21. 7. 2014.

Симфонијски оркестар РТС
Кларинет у оркестру и камерној музици
Народни оркестар Радио телевизије Србије (НО РТС)
Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Orchestra”. (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
„Musical Instruments”. Furniture. Victoria and Albert Museum. Приступљено 1. 7. 2008.

[1] [1]
„Definition of instrumentalist”. Dictionary.com. Архивирано из оригинала 13. 1. 2021. г. Приступљено 11. 1. 2021.

[2] [2]
„Instrumental Musician”. Government of Alberta. Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.

[3] [3]
„Musical Composition”. www.copyright.gov. Приступљено 2019-01-26.

[4] [4]
Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

[5] [5]
Европски барокни оркестар отворио Белеф

[6] [6]
Дејан Деспић, Мали речник музичких инструмената - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992

[definejazz-7] [7]
Criswell, Chad. „What Is a Jazz Band?”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2014.

[jazzinamerica1-8] [8]
„Roles of the Instruments”. Jazzinamerica.org. Приступљено 21. 5. 2014.

[9] [9]
Baron, John Herschel (1998). Intimate Music: A History of the Idea of Chamber Music. Pendragon Press. ISBN 1-57647-018-0.

[10] [10]
Blum, David (1986). The Art of Quartet Playing: The Guarneri Quartet in conversation with David Blum. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-8014-9456-7.

[11] [11]
Камерни оркестар: Гудачи Светог Ђорђа

[12] [12]
Распоред инструмената у симфонијском оркестру по партитури

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Wikiwand in your browser!

Оркестар

Wikiwand in your browser!

Историјски развој оркестра

Врсте оркестара

Друге варијанте оркестара

Камерни оркестар

Инструменти стандардног симфонијског оркестра

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе