Такт (музика)

Такт (фр. , engl. , итал. , )^[1] је најмањи део музичке композиције који је метрички одређен.

Такт - најмања група метричких јединица која се налази између две тактице.

Почетак такта је увек наглашен. То је тешки тактов део и зове се теза. За њим следи лаки, ненаглашени део такта, зове се арза.

Збирна вредност нота и пауза сваког такта мора увек одговарати врсти такта. Рецимо, 4/4 такт значи да у сваком такту збирно мора бити четири четвртине ноте.

Тактица, завршница и репетиција

• Ако желимо један такт да одвојимо од другог такта, написаћемо усправну црту - тактицу^[2]

• На завршетку већих делова композиције бележимо две усправне црте једнаке дебљине^[2]

• Завршетак композиције или њеног дела бележи се тањом и дебљом цртом - завршницом^[2]

• Ако желимо да поновимо неки такт или групу тактова, уписујемо почетну репетицију^[2]

• Ако желимо да означимо крај такта или групе тактова који треба да се понове, уписујемо завршну репетицију^[2]

Врсте тактова

У музици постоје многе врсте тактова. Они се бележе разломком, без разломачке црте. Горњи број разломка - бројилац - говори колико има тактових делова, док доњи број - именилац - говори на колико је једнаких делова подељен такт. Он именује, тј. одређује јединицу бројања. На пример:

• Двочетвртински такт бележимо овако:^[2] . Бројилац каже: такт је дводелан, а именилац: четвртина је јединица бројања.
• Трочетвртински такт бележимо овако:^[2] . Бројилац каже: такт је троделан, а именилац: четвртина је јединица бројања.
• Четириосмнски такт бележимо овако:^[2] . Бројилац каже: такт је четвороделан, а именилац: осмина је јединица бројања.
• Трополовински такт бележимо овако:^[2] . Бројилац каже: такт је троделан, а именилац: половина је јединица бројања.

Још неки начини писања врсте тактова

• У новије време се врста такта пише и овако: бројилац - бројем, а именилац - уместо броја упише се одговарајућа нотна вредност.

На пример, двочетвртински такт се и овако бележи

• Четиричетвртински такт , сем цифарским симболом, може да се означи и знаком^[2]

Где и када се се уписују врсте тактова

Врста такта се уписује на самом почетку музичког дела, одмах иза кључа^[2] и предзнака^[2]. Могуће је да у току композиције дође до промене такта^[2]. То се чини уписивањем новог жељеног разломка.

Какав такт може да буде

Такт може да буде:

1. Једноставан (прост) - има само 1 наглашен тактов део (теза) и 1 или 2 ненаглашена (арза). Ту спадају сви дводелни и троделни тактови.
2. Сложен - образује се комбиновањем више једноставних тактова у један, те, самим тим, има више наглашених и ненаглашених тактових делова.

Референце

1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
2. Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 25. 4. 2013.^{[непоуздан извор?]}

Види још

• Тактица
• Узмах
• Предтакт
• Промена тактова
• Прима и секонда волта
• Репетиција
• Реченица

Музичка нотација