From Wikipedia, the free encyclopedia
Баштенска јагода, обична јагода, или само јагода (лат. × ),[2] врста је зељасте биљке из истоименог рода из породице ружа (). Јагода је хибридна врста најпознатија по свом плоду који је широко распрострањен. Користи се за производњу разних дезерта као што су колачи, сладоледи, пите и чоколаде. Највероватније је настала укрштањем врста вирџинијска јагода () и чилеанска јагода ().[3][4]
| Јагода | |
|---|---|
 | |
| Јагода | |
 | |
| Пресек јагоде | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | F. × ananassa |
| Биномно име | |
| Fragaria × ananassa (Weston) Duchesne ex Rozier (pro sp.)[1] | |
Баштенска јагода је првобитно узгајана у Бретањи у Француској током 1750-их преко укрштања вирџинијске јагоде () из источне Северне Америке и чилеанске јагоде (), коју је из Чилеа донео Амеде-Франсоа Фрезје 1714. године.[5] Сорте баштенске јагоде () замениле су, у комерцијалној производњи, шумску јагоду (), која је била прва врста јагоде култивисана почетком 17. века.[6]
Јагода није, са ботаничке тачке гледишта, бобица. Технички, то је агрегатни додатни плод, што значи да меснати део није изведен из јајника биљке већ из посуде која држи јајнике.[7] Свако привидно „семе” (ахенија) на спољашњој страни плода је заправо један од јајника цвета, са семеном унутар њега.[7]
.jpg) | |
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 136 kJ (33 kcal) |
7,68 g | |
| Шећери | 4,89 g |
| Прехрамбена влакна | 2 g |
0,3 g | |
0,67 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (2%) 0,024 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,022 mg |
| Ниацин (Б3) | (3%) 0,386 mg |
| Витамин Б5 | (3%) 0,125 mg |
| Витамин Б6 | (4%) 0,047 mg |
| Фолат (Б9) | (6%) 24 μg |
| Холин | (1%) 5,7 mg |
| Витамин Ц | (71%) 58,8 mg |
| Витамин Е | (2%) 0,29 mg |
| Витамин К | (2%) 2,2 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (2%) 16 mg |
| Гвожђе | (3%) 0,41 mg |
| Магнезијум | (4%) 13 mg |
| Манган | (18%) 0,386 mg |
| Фосфор | (3%) 24 mg |
| Калијум | (3%) 154 mg |
| Натријум | (0%) 1 mg |
| Цинк | (1%) 0,14 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 90,95 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Сирове јагоде се састоје од 91% воде, 8% угљених хидрата, 1% протеина и садрже занемарљиво мало масти (табела). Референтна количина јагода од 100 грама даје 33 килокалорије, богат је извор витамина Ц (71% дневне вредности, ДВ), добар извор мангана (18% ДВ) и обезбеђује неколико других витамина и минерала у исхрани у малим количинама. Јагоде садрже скромну количину есенцијалних незасићених масних киселина у уљу ахенија (семена).[8]
Баштенске јагоде садрже димерни елагитанин агримонин који је изомер сангуина Х-6.[9][10] Други присутни полифеноли укључују флавоноиде, као што су антоцијанини, флаваноли, флавоноли и фенолне киселине, као што су хидроксибензојева киселина и хидроксициметна киселина.[8] Јагоде садрже фисетин и поседују већи ниво овог флавоноида од другог воћа.[10][11] Иако ахеније сачињавају само око 1% укупне свеже тежине јагоде, оне доприносе са 11% укупног полифенола у целом плоду; ахенијске фитокемикалије укључују елагинску киселину, гликозиде елагинске киселине и елагитанине.[12]
Пеларгонидин-3-глукозид је главни антоцијанин у јагодама, а цијанидин-3-глукозид се налази у мањим пропорцијама. Иако се сматра да је глукоза најчешћа замена шећера у антоцијанинима јагоде, конјугати рутинозе, арабинозе и рамнозе су пронађени у неким сортама јагоде.[8]
Љубичасти мањи пигменти који се састоје од димерних антоцијанина (адукти флаванол-антоцијанина: катехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид, епикатехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид (4α→8) 3-O-β-глукопиранозид и епиафзелехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид) се такође могу наћи у јагодама.[13]
Како су укус и арома јагоде карактеристике које се могу свидети потрошачима,[14][15][16] они се широко користе у разним производима, укључујући храну, пиће, слаткише, парфеме и козметику.[17][18]
Слаткоћа, мирис и сложени укус су повољни атрибути.[19] У укрштању и узгоју биљака, акценат се ставља на шећере, киселине и испарљива једињења, који побољшавају укус и мирис зреле јагоде.[20] Естри, терпени и фурани су хемијска једињења која имају најјачу везу са укусом и мирисом јагоде, са укупно 31 од неких 360 испарљивих једињења у значајној корелацији са повољним укусом и мирисом.[20][14][15] У узгоју јагода за комерцијално тржиште у Сједињеним Државама, испарљива једињења, метил антранилат и гама-декалактон који су истакнути у ароматичним шумским јагодама, посебно су пожељни због својих „слатких и воћних“ карактеристика ароме.[14][15]
Хемикалије присутне у мирису јагода укључују:
Савремене јагоде су октоплоидне (8 сетова хромозома).[22] Секвенца генома баштенске јагоде објављена је 2019. године.[23] У многим наставним програмима биологије почетног нивоа, јагоде се користе за демонстрирање екстракције ДНК. Нагађало се да је то због октоплоидије и повећане количине ДНК по ћелији, али то може бити олакшано и лакоћом разбијања ћелијских зидова у меснатом суду.
Неки људи доживљавају анафилактоидну реакцију након конзумације јагода.[24] Најчешћи облик ове реакције је орални алергијски синдром, али симптоми такође могу да опонашају поленску грозницу или укључују дерматитис или копривњачу, а у тешким случајевима могу изазвати проблеме са дисањем.[25] Протеомске студије показују да је алерген вероватно повезан са протеином за биосинтезу црвеног антоцијанина који се изражава при сазревању јагоде, са називом .[26] Хомологни протеини се налазе у полену брезе и јабуке, што сугерише да људи могу развити унакрсну реактивност на све три врсте.
Сорте јагоде са белим плодовима, којима недостаје , могу бити опција за особе које пате од алергије на јагоде. Пошто им недостаје протеин неопходан за нормално сазревање синтезом антоцијана црвених пигмената, оне не поцрвене зреле бобице тих сорти.[26] Након сазревања, те сорте остају беле, бледо жуте или „златне“, изгледају као незреле бобице; ово такође има предност да их чини мање привлачним за птице. Доступна је сорта готово без алергена под називом 'Софар'.[27][28]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
