Хромозом

Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе. Најбоље се уочавају за време метафазе / митозе па се тада и изучавају и називају метафазни хромозоми.

Метафазни хромозом:
(1) хроматида;
(2) центромера;
(3) кратки крак
(4) дуги крак

Грађа метафазног хромозома

Сваки метафазни хромозом се састоји од:

• две сестринске хроматиде које садрже по један молекул ДНК, и с обзиром да настају репликацијом, ти молекули су потпуно једнаки по садржају гена; зато се хроматиде називају сестринске;
• центромере или примарног сужења које спаја хроматиде.

Поред ових делова, специфичних за све хромозоме, понеки хромозоми могу имати и секундарно сужење. Акроцентрични хромозоми у хуманом кариотипу имају то сужење.

Врсте хромозома

По положају центромере у хромозому разликују се:

• метацентрични хромозоми, код којих је центромера постављена медијално, а и краци су приближно исте дужине. У обу групу спадају хромозоми: 1, 3, 16, 19, 20.
• субметацентрични хромозоми, код којих је центромера постављана нешто ниже него што је то случај код метацентричних, па је крак нешто краћи од крака. У обу групу спадају хромозоми: 2, 4-12, 17, 18, X.
• акроцентрични хромозоми, код којих је центромера јако померена ка једном крају хромозома, а крак далеко краћи од крака. У ову групу спадају хромозоми: 13, 14, 15, 21, 22, Y.
• телоцентрични хромозоми, код којих се центромера постављена на самом крају хромозома, одликује их одсуство крака. Налази се само код животиња.

Број хромозома

Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се кариотип.

Телесне (соматске) ћелије имају диплоидан (грч. diploos = двострук) број хромозома [обележава се као 2n]. Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.

Полне ћелије или гамети [код човека су то сперматозоиди и јајна ћелија] садрже упола мањи број хромозома у односу на телесне ћелије, назван хаплоидан [грч. haploos = једнострук] - обележен као n. Ако телесна ћелија има две, онда ће полна ћелија имати једну гарнитуру хромозома. Број хромозома у полним ћелијама човека је 23.

У наредној табели дат је број хромозома у телесним ћелијама неких еукариотских организама:

Број хромозома у телесним ћелијама животиња

Врста	2n	Врста	2n
воћна мушица	8	богомољка	14
ража	24	амфиоксус	24
тибетанска лисица	36	хермелин	44
домаћа мачка	38	домаћа свиња	38
миш	40	пацов	42
јастреб	76	сиријски хрчак	44
мрки медвед	74	човек[1]	46
горила, шимпанза[1]	48	домаћа овца	54
слон[2]	56	говече	60
магарац	62	коњ	64
пас[3]	78	кокошка[4]	78
златна рибица[5]	100-104	свилена буба[6]	28
речни рак	116	шаран	104
ћурка	82	гуштер	46

Хромозоми човека

Главни чланак: Хумани кариотип

Соматске ћелије човека садрже 46 хромозома или 23 пара хромозома.

Хроматин

Главни чланак: Хроматин

Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ).

Галерија

• 
  Ова слика приказује 96 хомологних хромозома насталих пуцањем лимфоцита током ћелијског циклуса.
• 
  Људски хромозоми током метафазе.

Види још

• Центромера
• Хаплоидан
• Диплоидан