Berlin

From Wikipedia, the free encyclopedia

Berlin
Remove ads

Берлин (/бəрˈлɪн/) највећи је и главни град Немачке са 3.769.495 становника (31. 12. 2020.)[2] Пре Другог светског рата имао је 4.5 милиона. Берлин је други по реду највећи град Еуропске уније после Лондона.[3][4][5][6] Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.

Kratke činjenice Берлин, Карта ...

Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке.[7] Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург.

Remove ads

Клима

Thumb
Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °Ц, и средњом минималном темературом у интервалу од 12 до 14 °Ц, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °Ц и просечном најнижом температуром имеђу -2 и 0 °Ц. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °Ц веће од температура у приградским областима.

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 мм. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.[8]

Više informacija Климатолошки медијани за Берлин, Мјесец ...
Remove ads

Политика Берлина

Држава

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949, али је био ослоњен на западне војне завезника, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949 до 1990, што је било противно договору четири највеће силе.

Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД).

Градски и државни парламент се назива “Абгеорднетенхаус“ или кућа представника грађана.

Thumb
Берлинске општине (Безирке)

Градске општине

Главни чланак Општине Берлина.

Берлин је подељен на 12 општина.

Свака свака општина има владу (Безирксамт), која се састоји од пет министара и председника вароши.

Remove ads

Хисторија

Први досељеници

Око 720. године два Словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Коперник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хавел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Брлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Коперник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Берлин и Келн

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Кулна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Митте – средина). Кулн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Нажалост, градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена.[9][10]

Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Хансеу. Нихово јединство трајало је око 400 година, све док се Кулн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаивиртелу поред Ратаус Ротес (општина Ротес) и Клоштеркирхе (Клоштер цркве) поред Александарплаца.

Thumb
Унтер ден Линтен, општина Мите

Урбанизам између 15. и 17. века

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Кулн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду.

Током Тридесетогодишњег рата (1618-1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000.

Године 1640. Фридрих Вилиам преузео је власт у у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град.

Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линтен.

Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпре - на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихштад је изграђен и насељен.

Прусија

18. јануара 1701, Фредерик III је крунисан као Краљ Фредерик први од Прусије, који је Берлин прогласио за главни град Прусије.

1709, Берлин-Кулн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.

Вајмарска Република и Трећи Рајх

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Исто тако, био је седиште Пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког Царства (1871). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250м висока и седам пута већа о Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 метара а дугачка 56 км. На другом крају, требала је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродом Темпелоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета не неколико места у граду. Хитлерова Канцеларија Рајха је уништена од стране Совјета, а остаци су послузили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

Подељени град

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничким бомбардовањем и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944):[11]

  • Сједињене Америчке Државе , (обухватао општине: Нојкелн (Нови Келн), Кројцберг (Кројц брдо), Темпелоф, Шенеберг (Лепо брдо), Штеглиц, Зелендорф;
  • Велику Британију, (обухватао општине: Тиргартен, Шарлотенбург, Вилмерздорф и Шпандау);
  • Француску, (обухватао општине: Вединг и Рајникедорф);
  • Совјетски Савез , (обухватао општине: Мите (Средина), Пренцлауер берг (Пренцлауерско брдо), Панков, Вајсенсе (Бело језеро), Фридрихшајн, Ли(х)штенберг*, Трептов и Коперник.

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 24. јуна 1948. отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снабдевали ваздушним лифтом (дие Луфтбрüцке), назван од стране Берлинаца.

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана из Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западне Немачке је формирана 23. маја 1949. из америчких, британских, и француских зона, главни град је био у Бонну. 13. августа 1961. направљен је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.

Шездесетих година двадесетог века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

Remove ads

Преуређење

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког реуједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да се главни град Немачке Бон, пресели у Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.[12]

Remove ads

Туристичке атракције

Thumb
Потсдамер Плац
Thumb
Бранденбуршка капија (јун 2003.)
Thumb
Рајхстаг (лето 2000.)

Знаменитости модерног Берлина

Обележја и симболи

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Буддy Беарс који су били креирани 2001-ве године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао ’’у свету преносе поруку хармоније и мира’’.

Зоолошки вртови

Thumb
Берлински зоолошки врт поседује више од 13.000 животиња.[13]

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године,[14] и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету.[15][16] Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту,[17] који је у њему и рођен, децембра 2006.[18]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк Фридрихсфелде, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга, је, по својој површини, највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.

Остале интересантне грађевине(недоступне јавности)

  • Фернмелдетурм Берлин
  • Рицхтфункстелле Берлин-Фрохнау
  • Трансмиттер Берлин-Бритз
  • Радио маст Берлин-Сцхолзплатз
  • Трансмиттер Берлин-Аллеy оф Сталлупоне
  • Радио маст Берлин-Олyмпиастадиум
  • Радар фацилитy Берлин-Теуфелсбберг
  • ТВ Тоwер Берлин-Муеггелберге
  • Поwер статион Берлин-Wилмерсдорф
  • Поwер статион Реуттер

Универзитет

  • Слободни берлински универзитет
  • Хумболдт-Университäт зу Берлин
  • Технички универзитет у Берлину
  • Цхаритé (Медицал Фацултy оф Фреие анд Хумболдт-Университäт)
  • Университäт дер Кüнсте

Универзитет примењених наука

Remove ads

Култура

Музеји

Позоришта

  • Сцхаубüхне
  • Волксбüхне
  • Немачко народно позориште
  • Берлински ансамбл
  • Западно позориште
  • Грипс-позориште
  • Позориште Максим Горки
  • Ренесансно позориште
  • Фриедрицхстадт-Паласт

Опере

  • Немачка опера
  • Градска опера Унтер ден Линтен
  • Комична опера

Клубови

Remove ads

Транспорт

Јавни градски саобраћај

  • У-Бахн, (У-воз) – систем подземног метроа
  • С-Бахн, (С-воз) - првенстваено надземни метро систем
Погледајте Берлински метро
  • Трам/Страßенбахн, трамвајски систем. Нарочито распрострањен у источном делу
  • Аутобуски саобраћај
  • Фериботи
  • У сва превозна средства јавног градског саобраћаја се може ући једном картом
  • Мапа тренутне јавне саобраћајне мреже (БВГ)

Аеродроми

  • Шенефелд међународни аеродром (СXФ), биће проширен и преименован у Берлин Бранденбург међународни аеродром (ББИ) 2007. године
  • Тегел међународни аеродром (ТXЛ), биће затворен кад се ББИ стави у функцију (2007. године)
  • Темпелоф међународни аеродром (ТХФ), биће затворен 2006. године
  • Интернет страница берлинских аеродрома

Луке

  • Wестхафен (Западна лука) – највећа лука у Берлину 173000 квадратних метара, за пшеницу и тешка добра.
  • Сüдхафен (Јужна лука) – површине од око 103000 метара квадратних, за пшеницу и тешка добра.
  • Берлин Остхафен (Источна лука) – површине 57500 метара квадратних, и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
  • Хафен Берлин Неукöллн (Лука Нојкелн) – са само 19000 метара квадратних, намања лука, за грађевинске материјале.
Remove ads

Организација спортских манифестација

  • Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.
  • Берлин ће учествовати у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.
  • Берлин ће 2890. организовати светско првентство у атлетици.

Рекли су...

"Берлин ист арм, абер сеxy." ("Берлин је сиромашан али секси.")
(Клаус Воверајт, Градоначеник, у телевизијском интервјуу, 2004)

"Ицх бин еин Берлинер." ("Ја сам Берлинац")
(Џон Ф. Кенеди, Председник САД, 1963. током посете Берлину)

"Ихр Вöлкер дер Wелт ... сцхаут ауф диесе Стадт!" ("Грађани света ... погледајте овај град!")
(Ернст Ројтер, Градоначелник, током Берлинске блокаде, 1948.)

"Ицх хаб ноцх еинен Коффер ин Берлин" ("Ја и даље држим кофер у Берлину")
(Марлен Дитрих, глумица и певачица рођена 1901. у Берлину-Шенеберг)

Remove ads

Референце

Литература

Вањске везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads