1833.

Godina 1833. (MDCCCXXXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Ovo je članak o godini 1833.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1800-e  1810-e  1820-e  – 1830-e –  1840-e  1850-e  1860-e
Godine:	1830 1831 1832 – 1833 – 1834 1835 1836

Kneževina Srbija uvećana za šest nahija

1833.. po kalendarima

Gregorijanski	1833.. (MDCCCXXXIII)
Ab urbe condita	2586.
Islamski	1248–1249.
Iranski	1211–1212.
Hebrejski	5593–5594.
Bizantski	7341–7342.
Koptski	1549–1550.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1888–1889.
• Shaka Samvat	1755–1756.
• Kali Yuga	4934–4935.
Kineski
• Kontinualno	4469–4470.
• 60 godina	Yin Voda Zmija (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11833.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 3. 1. - Velika Britanija ponovo ističe suverenitet nad Falklandima.

Donji Dom, 1833 (Hayter, 1843)

• 8. 1. - Završeni su parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji, prvi nakon Reformskog zakona kojim je prošireno pravo glasa, na oko jednu petinu muškaraca, ukinuti "truli okruzi" i dati mandati naraslim velikim gradovima. Vigovci premijera Greya su pojačali većinu; u parlament je ušla i Asocijacija za opoziv, koja želi povratak zakonodavne samostalnosti Irske.
• 2. 2. - Tursko-egipatski rat (1831-33): Ibrahim Paša Egipatski zauzima Kütahyu i traži od sultana dozvolu da prezimi u Bursi^[1].
• 6. 2. - Bavarski princ Otto stigao u Grčku gde je proglašen za kralja pod imenom Oton (do 1862).
• 20. 2. - Ruska flota stigla u Bosfor po sultanovom pozivu, uskoro stiže i ruska vojska - Britanci i Francuzi traže od sultana da vrati Ruse nazad i da Siriju prepusti Muhamed Aliju, a od ovog da sarađuje, inače će biti blokiran^[2].
• 22. 2. - Indijska država Bahawalpur sklopila supsidijarnu alijansu sa Britancima.
• 2. 3. - Kriza nulifikacije: Force Bill daje predsedniku SAD ovlašćenje da pošalje vojsku u Južnu Karolinu kako bi se sprovodila savezna carina (ta država pristaje na novu, kompromisnu carinsku stopu).
• 22. 3. - Sklopljen ugovor kojim se Južnonemački carinski savez (Bavarska i Virtemberg) dogodine udružuju sa Pruskom i Hesenom u Nemački carinski savez (Zollverein).

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 3. 4. - Frankfurter Wachensturm ("Juriš na frankfurtsku stražaru"): studenti pokušali započeti revoluciju u Nemačkoj Konfederaciji.
• 5. 4. - Ruski vojnici se iskrcavaju na evropskoj strani Bosfora, u Büyükdere, na nezadovoljstvo stanovništva i uleme^[3].
• april - Britanski diplomata David Urquhart proputovao Srbiju i sastao se sa knezom Milošem - njegove ideje će uticati na Načertanije desetak godina kasnije^[4].
• proleće - Knez Miloš pomaže ustanak u istočnoj Srbiji (timočke nahije Vidinskog pašaluka, među Šest nahija koji trebaju pripasti Srbiji, ima podršku ruske diplomatije)^[5]. Poslato 5.882 pešaka i 615 konjanika^[6].
  • Nakon ovoga srpsko-turska granična komisija vrši razgraničenje i primopredaju teritorija. Srbiji pripala i neka sela na Staroj planini i Jastrepcu preko linije koju je odredila rusko-turska komisija^[7].
• 6. 5. - Kutahijski mir: Muhamed Aliju i Ibrahim-paši Egipatskom ostaje kontrola nad Velikom Sirijom i Adanom (do 1841).
• 6. 5. - Carl Friedrich Gauss i Wilhelm Eduard Weber dobili u Göttingenu dozvolu za gradnju prvog električnog telegrafa.
• maj - Francuski ministar spoljnih poslova de Broglie izneo ideju "Balkan balkanskim narodima"^[8].
• 17. 5. - Antonio López de Santa Anna prvi put postaje predsednik Meksika, u sledećih godinu dana se četiri puta smenjuje sa potpredsednikom Faríasom.
• 25. 5. - Čile dobio novi ustav: unitarna država sa jakim predsednikom i katolicizmom kao jedinom dopuštenom religijom.
• 5. 6. - Ada Lovelace upoznala Charlesa Babbaga koji joj kasnije tokom meseca pokazuje prototip diferencijalne mašine.
• 11. 6. - Umro mitropolit beogradski Melentije, naslediće ga Petar (do 1859).

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Evropska Turska, s naglašenim Hercegovačkim ejaletom

• 5. 7. - Portugalski građanski rat: pomorska Bitka kod rta São Vicente je odlučujuća pobeda lojalista Marije II.
• 8. 7. - Ugovor iz Hünkâr İskelesija: vojni savez Rusije i Turske, Britanija i Francuska nezadovoljni.
• jul - Kruševac, Paraćin, Ražanj, Aleksinac, Svrljig-Banja, Banja, Gurgusovac, Crna Reka, Krajina, Ključ, Jadar i Rađevina priključeni Srbiji.
• 24. 7. - Marijin otac Pedro IV zauzima Lisabon. Snage njegovog brata Miguela će opsedati grad od 25. avgusta do 10. oktobra^[9].
• 3. 8. - Trupe grada Basela poražene od ruralnih liestalskih pobunjenika - kanton će biti podeljen.
• 18. 8. (6. 8. po j.k.) - Petar II Petrović Njegoš hirotonisan u St. Petersburgu za arhijereja^[10], u prisustvu cara Nikolaja I.
• 12. 8. - Osnovan grad Chicago, počinje sa oko 200 stanovnika.
• 26. 8. - Kanton Basel se deli na na dva polukantona: gradski Basel-Stadt i seoski Basel-Landschaft.
• 28. 8. - Stupio na snagu Zakon o ukidanju ropstva kojim se ono od 1. avgusta 1834. ukida u skoro celoj Britanskoj imperiji.
• 29. 8. - Ograničen rad dece u britanskim fabrikama.
• 7. 9. - Petar II Petrović Njegoš dobio ruski pasoš.
• septembar - Konferencija u Münchengrätzu: Austrija, Rusija i Pruska dogovaraju zajedničku politiku prema Osmanskom carstvu, Poljskoj i protiv liberalizma.
• 29. 9. - Trogodišnja Izabela II postaje kraljica Španije (do 1868), regentkinja joj je majka Marija Kristina (do 1840).

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 1. 10. - Stric male Izabele, don Karlos se u Portugalu proglašava za kralja Španije Karlosa V - sledi Prvi karlistički rat.
• 18. 10. - Dalmatinski namesnik Lilienberg izdao naređenje da se vladici Petru II ne dozvoli bogosluženje u Boki^[10].
• 4. 11.? - Osnovana Prva kragujevačka gimnazija, prva u Srbiji.
• 12/13. 11. - Spektakularni meteorski pljusak leonida iznad Severne Amerike - procenjeno 100.000 na sat.
• novembar - Potpisan hatišerif ("dopolnitelni" ili "tolkovatelni" hatišerif): priznaje se priključenje Šest nahija Kneževini Srbiji (krajinska, crnorečka, paraćinska, kruševačka, starovlaška i jadarska). Definitivno priznanje autonomije Kneževine Srbije, označava i kraj turskog spahijskog feudalizma u Srbiji (obeštećenje 2,3 miliona groša)^[11].
• novembar-decembar - Vladika Njegoš plovi od Trsta do Boke, bio je tri dana u Dubrovniku. Vladika Rajačić je zabranio da u crkvama drži bogosluženje, narod drže na distanci od njega^[12]
• 25. 11. - Jak zemljotres sa cunamijem pogađa centralnu Sumatru.
• 29. 11. - Učitelj Đorđe Nikolajević postaje "prvi mirski sveštenik-paroh u Dubrovniku", na osnovu čega ponovo otvara ranije zatvorenu srpsku školu^[13].
• 14. 12. - Tajanstveni mladić Kaspar Hauser uboden (ili se sam ubo), umire tri dana kasnije.

Kroz godinu

• Tvornica papira Rijeka nabavila prvi parni stroj na Balkanu.
• Ali-paša Rizvanbegović dobio Hercegovački pašaluk, traje do njegovog pogubljenja 1851.
• Beogradska mitropolija dobila prvi crkveni ustav.
• Knez Miloš naredio da u Beogradskom pašaluku sve poreske glave moraju posedovati pušku i vojni pribor, u ovo vreme poslati prvi pitomci u ruske vojne škole^[6].
• Obnovljena Bokeljska mornarica, admiral Niko Ognjenović.
• Objavljena Grammatik der Illyrischen Sprache Ignjata Alojza Brlića^[14].
• Prva srpska štamparija (Knjaževska pečatnja) prenesena u Kragujevac iz Beograda^[15].
• Novine u Srbiji: "Zabavnik" Dimitrija Davidovića i "Beogradska lira" Grigorija Vozarovića^[16].
• Njegoševa pjesma "Glas kamenštaka"^[17].
• U požaru stradao Rilski manastir u Bugarskoj, među dobročiniteljima će biti i knez Miloš (tri velika zvona)^[18].
• Biohemija: Anselme Payen otkrio prvi enzim, dijastazu.
• Elektromagnetizam: definisan Lencov zakon.

Rođenja

Jovan Jovanović Zmaj

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1833.

• 4. 1. - Gašpar Glavanić, književnik i svećenik († 1872)
• 7. 1. - Henry Enfield Roscoe, hemičar († 1915)
• 12. 1. - Eugen Dühring, filozof i ekonomista († 1921)
• 24. 2. - Eduard Taaffe, austrijski političar († 1895)
• 28. 2. - Alfred von Schlieffen, nemački maršal († 1913)
• 25. 3. - Lazar Dunđerski, veleposednik, industrijalac, dobrotvor († 1917)
• 9. 4. - Nil Popov, istoričar († 1892)
• 15. 4. - Mihailo Polit-Desančić, političar, novinar, književnik († 1920)
• 24. 4. - Marko Miljanov, crnogorski vojvoda i književnik († 1901)
• 7. 5. - Johannes Brahms, kompozitor († 1897)
• 9. 5. - Hermann von Spaun, austrougarski admiral († 1919)
• 20. 8. - Benjamin Harrison, predsednik SAD († 1901)
• 28. 9. - Vladimir Jovanović, srpski političar-liberal, ekonomista († 1922)
• 6. 10. - Jovan-Joles Andrejević, lekar, književnik, prevodilac († 1864)
• 14. 10. - Mihovil Glavinić, arheolog († 1895)
• 21. 10. - Alfred Nobel, pronalazač, industrijalac († 1896)
• 12. 11. - Aleksandar Borodin, kompozitor († 1887)
• 13. 11. - Edwin Booth, glumac († 1893)
• 6. 12. - Jovan Jovanović Zmaj, srpski pesnik († 1904)
•  ? - Vaso Pelagić, narodni ljekar, utopijski socijalista († 1899)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1833.

• 7. 1. - Tomaš Mikloušić, književnik, prosvjetitelj itd. (* 1767)
• 8. 1. - Édouard Jean Baptiste Milhaud, francuski general (* 1766)
• 10. 1. - Adrien-Marie Legendre, matematičar (* 1752)
• 12. 1. - Marie-Antoine Carême, kuvar (* 1784)
• 14. 1. - Serafim Sarovski, svetitelj (* 1754)
• 6. 4. - Adamantios Korais, književnik, filolog, prosvetitelj (* 1748)
• 22. 4. - Richard Trevithick, pronalazač (* 1771)
• 11. 6. - Mitropolit beogradski Melentije (* 1776)
• 5. 7. - Nicéphore Niépce, pionir fotografije (* 1765)
• 17. 8. - Husein Gradaščević, bivši gradački kapetan (* 1802)
• 7. 9. - Cincar Janko Popović, vojvoda (* 1779)
• 29. 9. - Ferdinand VII., kralj Španije (* 1784)
• 25. 10. - Abbas Mirza, persijski prestolonaslednik (* 1789)
• 27. 10. - Đuro Hidža, pjesnik i prevoditelj (* 1752)
• 29. 10. - Raka Levajac, vojvoda (* 1777)
• 23. 11. - Jean-Baptiste Jourdan, maršal Francuske (* 1762)
• 25. 11. - Nikola II Esterhazi, mađarski knez (* 1765)
• 17. 12. - Kaspar Hauser, osoba nepoznatog porekla
•  ? - Stevan Vukotić, pomorski kapetan (* 1800)
•  ? - Sava Mrkalj, filolog (* 1783)

Reference

1. ShawShaw1977, 33
2. ShawShaw1977, 33-4
3. ShawShaw1977, 34
4. Bataković, Dušan T. Ilija Garasanin's "Nacertanije", rastko.rs
5. Istorija s. n. V-1, 119
6. Istorija s. n. V-1, 127
7. Istorija s. n. V-1, 123-4
8. Šijaković, Bogoljub (2001). Kritika balkanističkog diskursa, rastko.rs
9. Tucker2009, 1159
10. Stamatović, mr Aleksandar Mitropolija crnogorska za vrijeme mitropolita Petrovića, rastko.rs
11. Istorija s. n. V-1, 124-5
12. Vreme, 3. nov. 1940, str. 12
13. Istorija s. n. V-2, 290
14. Pranjković, Ivo Gramatika Alojzija Ignjata Brlića, hrcak.srce.hr
15. Ćorović, Vladimir Krize u Srbiji, rastko.rs
16. Istorija s. n. V-1, 129
17. Glas kamenštaka, rastko.rs
18. Istorija s. n. V-1, 147

Literatura

• Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw. History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 2, Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808-1975. Cambridge University Press; 27 May 1977. ISBN 978-0-521-29166-8.
• Spencer C. Tucker. A Global Chronology of Conflict: From the Ancient World to the Modern Middle East: From the Ancient World to the Modern Middle East. ABC-CLIO; 23 December 2009. ISBN 978-1-85109-672-5.
• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)