početkom god. - Crnogorski vladika Vasilije Petrović je u Beču, tuži mitropolita Pavla Nenadovića jer mu nije dao sve tražene crkvene utvari, zatim se s njima vraća u Crnu Goru[1] U martu je pritvoren u manastiru Krušedol, u julu se vratio u Zadar, a odatle u Crnu Goru.[2]
početkom god. - Ahmed-šah Durani napušta opsadu Nišapura u Persiji zbog velikih žrtava.
januar - Luj XV osniva vojnu školu (École militaire) u Parizu za siromašne plemiće. Gradnja velikog kompleksa počinje sledećeg septembra, po projektu Ange-Jacques Gabriela (radovi traju do 1780).
17. 1. - Ponovno naseljavanje Krstura: ugovor o doseljavanju 200 grkokatoličkih rusinskih porodica iz Kule.
18. 1. - Epilog nereda u Lhasi prošlog novembra: ćingovski general stiže u grad, vođe pobune su isečene 23-ćeg.
Vlada Tibeta je reorganizovana, ukinut je regent (desi), na čijem mjestu je četvoročlani kašag; Dalaj Lama VII ima značajniju ulogu.
13. 2. - Nizam Hajderabada Muhyi ad-Din Muzaffar Jang Hidayat je poginuo u bici, Francuzi pod de Bussy-Castelnauom postavljaju Salabat Junga za njegovog naslednika (do 1762).
17. 2. - Planovi Luja XV da oporezuje crkvu: rok sveštenstvu da deklarišu svoje prihode prolazi bez i jedne objave. Ispostavlja se da je kralj prošlog decembra odustao od poreza, oslanjaće se i dalje na "slobodni dar" crkve (Don gratuit).
20. 2. - Dekretom Marije Terezije obećana sloboda veroispovesti pravoslavnim trgovcima koji se dosele u Trst - u početku organizovana zajednička srpsko-grčka opština i crkva.[3]
11. 3. - Dekret carice Marije Terezije, preko ugarske Dvorske Kancelarije: svima oficirima sa deset godina službe iz ukinute pomoriške i potiske krajine daje se plemstvo pri stupanju u građanski stalež i po jedan komad zemljišta za deset godina.[4]
18. 3. - Papina bula Providas Romanorum ponavlja osudu masona (In eminenti apostolatus iz 1738).
31. 3. - Frederick, princ od Walesa umire, novi nasljednik britanskog trona je George (kralj 1760-1820, s različitim titulama i s periodima regentstva).
Člankom 23 određeno da će slavonske županije biti neposredno predstavljene u Ugarskom saboru, što ipak ne znači da su izdvojene ispod hrvatske banske vlasti.[6] Ugarsko plemstvo je odbilo prijedlog o preuređenju vojske po austrijskom uzoru.[7]
Marija Terezija je potvrdila odluku iz 1741 da se manastir Marča vrati unijatima (sprovedeno 1753).[8], takođe traženo i da se sprovede odluka iz iste godine o proterivanju srpskih episkopa, što je carica odbila.[9]
11. 5. - Benjamin Franklin i dr. Thomas Bond osnovali Pennsylvanijsku bolnicu u Filadelfiji, jednu od prvih javnih bolnica u američkim kolonijama (zgrada završena 1756).
maj - Mirovni sporazum Marati i bengalskog nawaba, nakon pet maratskih invazija u deset godina: Marate dobijaju Orisu, bengalski nawab je vazal (gubi nezavisnost nakon poraza od Britanaca 1757).
24. 5. - Osnovana Emdenska kompanija, pruska firma za trgovinu sa Kinom - uspešan početak, do ratnog prekida 1757.
25. 5. - Razorni zemljotres praćen cunamijem u Čileu, pogođeni Concepcion i još nekoliko gradova.
27. 5. - Posebnom privilegijom osnovan Potiski distrikt[11] sa sedištem u Bečeju (do 1848. i 1860-72), sa 13-14 naselja (od 1769. sa deset); privilegija o određivanju ko se može naseliti nije poštovana[12].
27. 5. - U Velikoj Britaniji usvojen Kalendarski zakon - promenjen je početak godine, 1752. će početi 1. januara umesto 25. marta. U septembru 1752. će biti izostavljeno 11 dana, što je implicitno izjednačenje sa gregorijanskim kalendarom.
lipanj, početkom - U Banskoj krajini izbija pobuna na čelu sa knezom Todorom Kijukom (Teodorom Kijugom[13]) - krajišnici su nakon regulacije bili opterećeni novim dužnostima i teretima.[14] Ove godine provedena nova konskripcija u regulisanoj Banskoj krajini, krajišnici moraju kupovati nove uniforme. Nove banske regimente se zaklinju kralju i kruni umjesto kraljevstvu, habsburška centralna vlast može bez ograničenja raspolagati vojnom silom Krajine.[15]
8. 6. - U Stokholmu izbija veliki Klarin požar, u kome je stradala 221 kuća.
jun? - Iz Bačke u Banat prelazi oko 2.200 porodica ljudi koji nisu želeli postati "paori" nakon demilitarizacije - tamo ih kontaktiraju emisari srpskog husarskog puka iz Rusije.
25. 6. - U Britaniji je donesen Zakon o prodaji žestokog pića, poznatiji kao Zakon o džinu: efekat je eliminacija malih prodavnica džina i opadanje "Ludila za džinom", ohrabruje se uvoz čaja i pijenje piva.
Jul/Srpanj – Septembar/Rujan
6. 7. - Akvilejska patrijaršija je podeljena između Udinske nadbiskupije, za mletačke Friule, i Goričke nadbiskupije za habsburške Friule - ostala je samo parohijska crkva u Akvileji.
11. 7. - Ruska carica šalje poslaniku u Beču, Mihailu Bestuževu-Rjuminu, uputstvo u vezi doseljavanja Srba, dva dana kasnije unapređeni srpski oficiri koji su se odlučili za seobu, Jovan Horvat je general-major (u austrijskoj službi su teško bili više od kapetana)[16]
jul - Drugi karnatski rat: započinje franko-karnatska opsada Trichinopolyja (do sledećeg aprila).
28. 7. - Bitka kod Kirhbulaha, blizu Jerevana, koji je razoren u opsadi: gruzinska Kraljevina Kaheti pod Erekleom II se odbranila od napada zapadnopersijskog moćnika Azad-šah Afganca.
30. 7. - Josip Antun Ćolnić je imenovan za đakovačko-bosanskog biskupa (1752-1773, posljednji s tim naslovom).
13. 8. - Otvorena je Akademija i koledž Filadelfija, prvi predsednik odbora poverenika je Benjamin Franklin (od 1791. Univerzitet Pensilvanija).
avgust - Marija Terezija posećuje Budim, daje 200 dukata pravoslavnoj crkvi. Prilikom manevara na Rakoškom polju je odlikovala pukovnika Raškovića.[17]
Okončava se ugarski sabor: Ludvig I. Batthyány je izabran za palatina, nadora (do 1765, poslednji izvan habsburške porodice).
29. 8. - U Hajdelberškom zamku je završena četvrta verzija Velike bačve (Das Große Fass), teoretske zapremine 221.726 litara.
avgust - novembar - Vladika Sava je u kontaktu sa napuljskim dvorom, dobija pozitivan odgovor na uslove za preseljenje crnogorskog stanovništva - ovome se protive vladika Vasilije i mletačka vlada.[18]
14. 9. - Osvećena Kalvarija u Banskoj Štiavnici, na severu tadašnje Ugarske, kompleks tri crkve i 22 kapele (na prošle Duhove, mesto je posetio car Franc i drugi istaknuti gosti).
rujan - Pobunjeni banski krajišnici se nagodili s vlastima. U ovo vreme je izbila pobuna u ličkim selima Bruvno i Lovinac, koja je ubrzo ugušena[8] - mesta su simbolično obešena, imena su im promenjena u Sv. Mihailo odn. Sv. Petar.[19]
septembar - Pošto su uhapšene neke sluge Jovana Horvata, koje su uhvaćene u vrbovanju za Rusiju, on kreće i stiže 10. oktobra u Kijev; sa njim je 218 lica a do sledećeg proleća oko hiljadu.[20] Pominje se i prva grupa od oko 4.000 ljudi iz Potisja, Pomorišja i drugih krajeva - preko Tokaja stižu u Kijev u oktobru, Horvat zatim upućuje molbu ruskoj carici da se Srbima dozvoli naseljavanje u Rusiji.
15. 9. - Pećki patrijarh Atanasije II u poseti Sarajevu, deputacija dalmatinskih Srba traži da im rukopoloži Simeona Končarevića za episkopa, što on prepušta dabro-bosanskom mitropolitu Gavrilu Mihiću.[21][22] Končareviča su posvetila trojica episkopa u manastiru Dužima, dolazi do spora sa crnogorskim vladikom Vasilijem zbog Boke.[23]
10. 10. (29. 9. po j.k.) - Miholjdan je rok da se graničari iz Potiske i Pomoriške krajine opredele za vojnički ili civilni stalež.[24] Završeno razvojačenje Tamiško-pomoriške krajine. Ne želeći da postanu kmetovi, neki Srbi se sele u južni Banat ili Rusiju.
U Banatu su se izdvojili vojni od civilnih poslova, pod vojnom upravom su ostali pančevački, palanački i oršavski, a osam distrikata je dobila komora na upravu.[25]
Temeswarer Wasserschub: u Banat će iz Austrije biti deportovani nemoralni i asocijalni elementi - 3.130 osoba 1752-68, a prvi transport je bio još 1744.[26]
22. 10. - Umro je Willem IV, holandski stadtholder; nasleđuje ga mali Willem V (3), prvi regent mu je majka Anne, britanska princeza (do 1759).
14. 11. - Drugi karnatski rat: Opsada Arcota se okončava indo-francuskim neuspehom.
17. 11. - Indijanci Pima pokreću pobunu na severu današnje Sonore.
18. 11. - Teolog Jean-Martin de Prades brani doktorsku tezu na Sorboni - dolazi do skandala zbog ireligioznih stavova (dogodine odlazi u Holandiju, zatim Prusku).
24. 11. - Ukaz carice Jelisavete "O primanju u podanstvo Srba koji žele da se nasele u Rusiju i služe u posebnim pukovima...".[27] Iz ovoga nastaje Nova Srbija u današnjoj centralnoj Ukrajini (1752-64).
3. 12. - Bitka kod Arneeja: britansko-maratske snage pod Cliveom porazile franko-arkotske snage.
14. 12. - U Bečkom Novom Mestu osnovana Terezijanska vojna akademija, prvi komandant je gen. Leopold Joseph von Daun.
Ropstvo u britanskoj Americi: u Džordžiji je u januaru ukinuta zabrana na ropstvo a u Južnoj Karolini u junu porez na kupovinu afričkih robova smanjen sa 100 na 10 funti, što znači obnovu trgovine.
David Hume: "Istraživanja o načelima morala", tvrdi da je osnova morala osećanje a ne razum.
Ferdinando Galiani objavljuje Della Moneta, "O novcu", što se smatra jednim od prvih traktata o ekonomici, konkretno monetarnoj teoriji.
1751-52 - Astronomska osmatranja de Lacaillea na Rtu Dobre Nade i kartiranje južnih sazvežđa. U tandemu sa mladim Lalandom u Berlinu meri paralaksu Meseca, tj. njegovu udaljenost.
