1. 1. - Prema dekretu pruskog kralja Friedricha I, Alt-Berlin, Cölln, Friedrichswerder, Dorotheenstadt i Friedrichstadt su ujedinjeni u Kraljevski glavni i rezidencijalni grad Berlin.
mart - Upravnik biskupskih poseda u Pokuplju optužuje krajiškog zapovednika Delišimunovića da ide u Beč radi privilegija prekokupskih "Vlaha - šizmatika".[3]
mart - Rat za špansko nasleđe (RzŠN): novi mirovni pregovori u Gertruydenbergu, Luj XIV nikako ne želi da prinudi svog unuka Filipa V da napusti Španiju.
10. 4. - U Velikoj Britaniji na snagu stupa Statut kraljice Anne, prvi zakonski akt u historiji kojim se autorska prava reguliraju od strane države i sudova; pravo prvi put imaju autori a ne izdavači.
14. 4. - Poslednji susret kraljice Anne i dvorske dame Sare Churchill - opadanje uticaja vigovaca.
travanj - Beč je za marčanskog biskupa imenovao Rafaila Markovića.[5]
16. 4. (5. 4. po j.k.) - Pilip Orlik, ukrajinski hetman u emigraciji, pod okriljem Karla XII. u Benderu, izdao ustavni dokument koji predviđa princip podjele vlasti.
19. 4. - "Četiri mohikanska kralja" (tri Mohawka i jedan Mahican) u poseti kraljici Ani u Londonu - traže pomoć protiv Francuske Kanade i anglikanske misionare.
proleće - Banditizam u Slavoniji: razbojnici upadali u predgrađe Osijeka.[6]
proleće - jesen - Britaniju potresaju Sacheverellovi neredi: pristalice Torijevaca napadaju disidente, nezvanične verske zajednice, naročito prezbiterijance.
4. 5. (23. 4. po j.k.) - Stvarni izbor krušedolskog mitropolita Sofronija Podgoričanina (umire već u januaru 1711).
14. 5. - Sički ustanak Banda Singh Bahadura protiv Mogula: zauzeo je provincijski glavni grad Sirhind.
maj - Potiski i pomoriški graničarski komandanti Jovan Tekelija i Vulin Ilić poslali su pismo ruskom caru Petru, preko Bogdana Popovića - nude saradnju.[7][8]
maj - Dubrovački Senat izveštava svoju koloniju u Beogradu da je izdejstvovano oslobađanje od plaćanja svih đumruka, dacija, badža i kantara i dozvoljena slobodna trgovina voskom, goveđom i bivoljom kožom i drugom robom.[9]
23. 6. - VSR: Rusi na čelu sa carem i Apraksinom zauzeli švedski Viborg nakon tromesečne opsade - zaštita nove prestonice i bolji pristup Baltiku.
26. 6. - RzŠN: Douai u Flandriji se predaje saveznicima nakon 52 dana opsade.
jun - avgust - Numan-paša Ćuprilić je veliki vezir, smenjen je zbog protivljenja ratu sa Rusijom (a u korist Karla XII. koji sedi u Benderu).
Jul/Srpanj – Septembar/Rujan
15. 7. - VSR, Kapitulacija Estonije i Livonije: Rusi na čelu sa Šeremetjevom zauzimaju Rigu nakon skoro osmomesečne opsade.
25. 7. - RzŠN: Britanci se iskrcali u Sète i Agde na mediteranskoj francuskoj obali, ali ubrzo su poraženi.
27. 7. - RzŠN: Bitka kod Almenara je pobeda alijanse na čelu sa austrijskim vojskovođom von Starhembergom u Kataloniji.
leto - Pod pritiskom Ličana kapetana Dobrivoja Kneževića, kap. Oberburg je morao napustiti Karlobag, što je ocenjeno kao buna Srba krajišnika - do kraja godine se izveštava o konfuznom stanju, da su naoružani Ličani upali u Kraljevicu da oslobode drugove. Koruški staleži u ovo vreme neredovno isplaćuju "leno" krajišnicima u vidu platna.[10] Ove godine zabeležena je buna u Krbavi.[11]
11. 8. - Kraljica Anna je srušila tzv. Whigovski Junto: smenjeni su prvi lord Trezora vojvoda od Marlborougha i lord visoki rizničar Sidney Godolphin; prošlog juna i ekvivalent ministra unut. poslova Charles Spencer, 3. erl od Sunderlanda.
16. 8. - Pećki patrijarh Kalinik I umro u Temišvaru, tokom obilaska pastve.[12] Naslediće ga Atanasije I (1711-12).
18. 8. - Baltadži Mehmet-paša je veliki vezir (do nov. 1711).
20. 8. - RzŠN: Bitka kod Saragosse je pobeda alijanse u Aragonu - "Karlo III" ulazi sutradan u grad Saragosu, otvoren mu je put za Madrid.
5. 9. - Filip V po drugi put napušta Madrid (vraća se u decembru).
19. 9. - Katastrofalni francuski piratski napad na Rio de Janeiro u portugalskom Brazilu - 400 ih je stradalo a 700 zarobljeno (oslobođeni u novom napadu sledeće godine).
19. 9. - Ruzi zauzeli tvrđavu Keksholm u Kareliji nakon dvomesečne opsade. Nekoliko dana kasnije i ostrva Saaremaa u Estoniji.
23. 9. - Carske snage osvojile Érsekújvár (Nove Zamki) od Rakošijevih ustanika.
28. 9. - RzŠN: "Karlo III" ulazi u skoro opusteli Madrid, mora ga napustiti već u novembru.
Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac
4. 10. - VSR: Dansko-švedska bitka u zalivu Køge: brod Dannebroge eksplodirao, stradalo blizu 600 ljudi.
Raniji švedski Baltik
10. 10. - Kapitulacija Estonije i Livonije dovršena kapitulacijom Revala (Talina), što su Šveđani priznali Nystatdskim mirom 1721.
oktobar - Izbija Maskatski ili Šećerni rat u portugalskom Brazilu, sukob između vlasnika šećerana u Olindi i trgovaca u Recifeu. U ovo vreme dolazi i do Slane pobune, jer Portugal ima monopol na proizvodnju soli.
jesen - Gen. Hajster izveštava da su varaždinski graničari na položajima u Mađarskoj u krajnje bednom stanju, jer im ništa nije plaćeno - trebalo je da izdrže karantin na Dravi, jer je Hrvatska zatvorena zbog kuge, ali oni silom prelaze reku.[13]
9. 11. - RzŠN: Bitka kod Sirakuze: francuski brodovi uspeli deblokirati trgovačku flotu i ispratiti je do Marseja.
11. 11. - Bratanica Petra Velikog, Ana, udala se u Sankt Peterburgu za Friedricha Wilhelma, vojvodu Kurlandije - on umire već u januaru, na putu kući, ona je regent Kurlandije do 1730. pa carica Rusije 1730-40.
Petar Veliki će dogodine proglasom pozvati Crnogorce i Hercegovce da mu se pridruže, kada će stići i prva misija.[14][15]
28. 11. - Dimitrije Kantemir postaje vojvoda Moldavije - mada je turski vazal, priključiće se caru Petru.
8 - 11. 12. - RzŠN: Bitke kod Brihuege i Villaviciose, blizu Guadalajare, su ubedljive franko-španske pobede nad Alijansom. Starhembergove austrijske trupe se povlače ka Barceloni.
10. 12. - Sički ustanak Banda Singh Bahadura: mogulske snage zauzimaju njegovo sedište Lohgarh, ali izmakao je i nastavlja borbu do 1715.
krajem godine - Pad tzv. Kabineta tri grofa, zu Sayn-Wittgenstein, von Wartensleben i von Wartenberg, tri W, koji su od 1702. imali odlučujući uticaj na vlast u Pruskoj.
Kroz godinu
Srem, ranije poseban sandžak, postaje carski has, dat na korišćenje odžaku beogradskih erlija, u neposrednoj nadležnosti beogradskog muhafiza.[16]
Portin opunomoćenik vodi istragu u Beogradu o zloupotrebama zbog kojih nisu isplaćivane vojničke plate, zatočen bivši janičarski aga Kara Jahja.[17]
Ugarski sabor u Požunu: hrvatski staleži traže inkorporaciju Varaždinskog generalata, što znači i ukidanje privilegija za krajišnike - gen. grof Maks Ludvig Brajner odlučno protiv.[19]
