Цела нота

Нота (лат. знак) је знак којим бележимо трајање тона или звука.

цела нота

Облици нота су разноврсни: итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова. Најдужи тон по трајању у данашњој нотацији означава се знаком и зове се цела нота (фр. , engl. )^[1]. Њеним дељењем стварамо мање нотне вредности, што најбоље илуструје следећи пример:

Дељењем целе ноте стварамо мање нотне вредности.

Чиме се продужава нотна вредност

Свака нотна вредност, па и цела нота^[2][3], може да се продужи:

1. тачком иза нотне главе
2. луком који спаја две исте висине
3. короном изнад или испод ноте

Види још

• Нотна вредност

Референце

1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
2. Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике., Приступљено 30. 4. 2013.^{[непоуздан извор?]}
3. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I. Архивирано на сајту (30. децембар 2012), Приступљено 30. 4. 2013.^{[непоуздан извор?]}