Томас Клестил
Thomas Klestil (1932-2004), председник Аустрије 1992-2004 / From Wikipedia, the free encyclopedia
Tомас Клестил ( ; Беч, 4. новембар 1932 — Беч, 6. јул 2004) био је аустријски дипломата који је на функцији председника Аустрије био од 1992. до своје смрти 2004. године.
Томас Клестил | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1932-11-04)4. новембар 1932. | ||||||||||||
Место рођења | Беч, Аустрија | ||||||||||||
Датум смрти | 6. јул 2004.(2004-07-06) (71 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Беч, Аустрија | ||||||||||||
Супружник | Едит Виландер (в. 1957 — р. 1998) Маргот Лефлер (в. 1998 — његова смрт 2004) | ||||||||||||
Политичка странка | Аустријска народна партија | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Рођен је у радничкој породици у трећем бечком округу (Ландштрасе). Студирао је економију и менаџмент на Бечком Универзитету, где је и докторирао 1957. године.[1] По вероисповести је био римокатолик. Током студирања је приступио Аустријској народној партији, као и организацији студената римокатолика под називом Бајуварија. Венчао се 1957. године за Едиту-Марију Виландер са којом је имао троје деце. Са првом супругом се развео 1998. године, када се венчао за Маргот Лефлер.
Каријеру дипломате почео је у аустријском министарству иностраних послова, а први међународни ангажман имао је у аустријској делегацији при Организацији за економску сарадњу и развој у Паризу (1959-1962). Од 1962-1966 радио је као економски аташе у Амбасади Аустрије у Вашингтону. Године 1966. постао је секретар канцелара Јозефа Клауса, када је започела његова дугогодишња сарадња са Алојзом Моком. Године 1969. покренуо је аустријски конзулат у Лос Анђелесу, и том приликом је склопио пријатељство са Арнолдом Шварценегером.[1] До 1974. био је генерални конзул Аустрије у Лос Анђелесу. Потом је радио на иницијативи канцелара Бруна Крајског да се успостави канцеларија Уједињених нација у Бечу.[2]
Клестил је од 1978-1982 био аустријски амбасадор при седишту Уједињених нација у Њујорку, а потом 1982-1987 аустријски амбасадор у Сједињеним Америчким Државама. Године 1989. се вратио у Аустрији да би радио као генерални секретар Министарства иностраних послова Аустрије, на чијем челу је био Алојз Мок.[3]
Номинован испред Аустријске народне партије, Клестил је 8. јуна 1992. изабран по први пут за председника Аустрије, победивши у другом кругу избора противкандидата из Социјалдемократске партије Аустрије Рудолфа Штрајхера. У време првог Клестиловог мандата канцелар Аустрије био је Франц Враницки. Свој други мандат као председник Аустрије, Клестил је извојевао 1998. године убедљивом победом (63.4%) у првом кругу избора над осталим кандидатима, од којих је највише гласова добила Гертруда Кнол (13.6%)[4] У време другог Клестиловог мандата канцелар Аустрије био је Виктор Клима.
Три дана пред истек свог другог председничког мандата доживео је инфаркт и преминуо је дан касније (6. јула 2004.) у бечкој Општој болници услед вишеструког отказивања органа.[1] Испраћај председника Клестила уприличен је 10. јула 2004. у Катедрали Светог Стефана у центру Беча, а сахрана је обављена у председничкој крипти на Средишњем бечком гробљу. Сахрани су, између осталих, присуствовали Владимир Путин, Курт Валдхајм и Арнолд Шварценегер.[5]
За велике заслуге у развоју пријатељства и сарадње између Републике Хрватске и Републике Аустрије, Клестил је 2. марта 2001. одликован Велередом краља Томислава с лентом и великом Даницом.[6]