Курт Валдхајм
4. генерални секретар УН (1972—81), 9. председник Аустрије (1986—92) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Курт Јозеф Валдхајм ( ; Санкт Андре-Вердерн, близу Беча, Аустрија, 21. децембар 1918 — Беч, 14. јун 2007) је био аустријски политичар, доктор правних наука и дипломата. Служио је као министар спољних послова Аустрије у периоду од 1968. до 1970, четврти генерални секретар УН[1] у два мандата, од 1972. до 1981, и као председник Аустрије од 1986. до 1992.
Курт Валдхајм | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1918-12-21)21. децембар 1918. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Санкт Андре-Вердерн, Аустрија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 14. јун 2007.(2007-06-14) (88 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Беч, Аустрија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | Католик | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Бечу | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Елизабет Валдхајм (Ричел) (в. 1944 — његова смрт 2007) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Ванстраначки политичар[lower-alpha 1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Војна каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Служба | Аустрија (1936-1937) Нацистичка Немачка (1941-1945) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Војска | Немачка копнена армија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Чин | Старији поручник | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Јединица |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Учешће у ратовима | Други светски рат | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Каснији рад | Генерални секретар УН Председник Аустрије Министар спољних послова Аустрије | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Одликовања |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Поздрав на енглеском језику који је са позиције генералног секретара УН рекао Курт Валдхајм. Овај запис се налази на једној од златних грамофонских плоча послатих у свемир у склопу Програма Војаџер | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. године до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је НР Кина ставила вето на његов трећи мандат[2] вратио се у Аустрију и кандидовао се за председника 1986. године.
Његова нацистичка прошлост је откривена у склопу кампање на изборима за председника Аустрије 1986. У години уочи избора, 1985, објавио је биографију У стакленој палати светске политике ( ) где је између осталог навео да је, након Аншлуса Аустрије, Гестапо ухапсио његовог оца, а да је он као члан аустријског Jungvolk-a делио летке у којима се позивало на пружање отпора, и да су га због тога претукли. Додао је и да је на силу регрутован у Вермахт, где је послат на Источни фронт као члан јединице која је била пуна протестаната против рата. Написао је да је током ноћи тајно читао анти-нацистичке летке, и да се након рањавања на фронту вратио у Беч, где је завршио студије права.[3] Политички противници су увидели недостатке у тој објављеној биографији, и почели су да истражују његову прошлост. Београдске Вечерње новости су прве у свету објавиле детаље о његовој војној служби у Југославији и Грчкој у тексту Ратни злочинац из досијеа Ф-25572 где се испоставило да се Валдхајм ипак вратио на Балкан након што је био рањен у Русији, и да га је, због свог учешћа у бици на Козари, заједно са још 25 немачких официра, одликовао Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске.[4][5] Откривено је и да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је нa Сјењаку у Пљевљима, починила ратне злочине над српским цивилима током Другог светског рата. Државна комисија за ратне злочине ФНРЈ га је осудила за ратне злочине 17. децембра 1947. године.[6][7]
Како би расветлили Валдхајмову војну службу током периода између 1938. и 1945, Влада Аустрије је 1987. формирала међународну шесточлану комисију историчара. Њихов закључак је био да Курт Валдхајм није лично учествовао у извршавању ратних злочина, али су такође закључили да је, упркос његовим тврдњама, знао за акције Немачке војске против партизана и за одмазде и злочине над цивилима. Симон Визентал је додао да је током депортације трећине Солунских Јевреја за Аушвиц, Валдхајм био позициониран око 8 km даље од Солуна, па је сигурно знао и за тај чин.[8] Током свог председничког мандата је био дипломатски изолован, а САД и Уједињено Краљевство су га прогласиле за непожељну особу.
Преминуо је 14. јуна 2007. са 88 година. По његовој жељи на сахрани није присуствовао ниједан страни званичник, сем кнеза Лихтенштајна Ханс-Адама II. Пред своју смрт је оставио писмо у коме се извињава за своје поступке током избијања Афере Валдхајм 1986, и замолио је критичаре за опроштај.[9] Сахрањен је уз пуне војне и државне почасти у председничкој крипти на Средишњем бечком гробљу.