Аншлус
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аншлус ( ) је немачка реч која значи припајање или уједињење, а означава историјски догађај када је нацистичка Немачка анектирала Аустрију 13. марта 1938. године.[1]
Аншлус је био уобичајен назив после Првог светског рата за прикључење Аустрије Немачкој. Када је после слома Аустроугарске формирана Немачка Аустрија, њен је привремени парламент изгласао прикључење Немачком. Савезници (нарочито Француска и Италија) су се успротивиле аншлусу, тако да је забрана аншлуса ушла у уговоре о миру са Немачком (чл.80) и са Аустријом (чл.88). У прво време за аншлус су се залагали првенствено у Социјалдемократској партији, али је тај интерес нагло опао доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој и када је обновљена кампања за аншлус они су били одлучно против. Против је била и владајућа странка хришћанских социјалиста. Са друге стране су били аустријски нацисти који су од тада почели страсно да заговарају то уједињење.
Аустријски нацисти су у дослуху са немачким нацистима покушали да 25. јула 1934. изврше пуч, оснују нацистичку владу, прогласе аншлус и том приликом су убили аустријског канцелара Енглберта Долфуса. Преврат није успео јер је интервенисала војска, а Италија је концентрисала трупе на Бренеру (). После неуспелог државног удара, део аустријских националсоцијалиста нашао је уточиште на територији Краљевине Југославије. Заједно са борцима, пребегле су и њихове породице. Деци је омогућен наставак школовања у југословенским образовним институцијама. Обучени борци су били смештени на територији Словеније и њима је било дозвољено кретање изван логора. Необучени припадници покрета су били смештени на територији Славоније, и они нису смели да напуштају логоре у којима су били подвргнути војној обуци. Магацини са оружјем и муницијом су били смештени у близини југословенско-аустријске границе.[2] У време италијанско-етиопског рата је дошло до зближавања Италије и Немачке, која је помогла Италији да издржи санкције, и Мусолини је променио свој став према аншлусу. Тако уз његову сагласност Аустрија 11. јула 1936. закључује са Немачком уговор којим се обавезује да ће у својој политици водити рачуна да је Аустрија држава немачког народа.
Након неуспелог покушаја преговора са Хитлером, аустријски канцелар Курт фон Шушниг је морао да попусти и да већу власт нацистима.[1] Недуго после тога је морао дати оставку, што је проузроковало кризу у земљи јер је председник Аустрије Вилхелм Миклас одбио да прогласи нацисту Артура Зајс-Инкарта за новог канцелара. Хитлер и Херман Геринг су аустријским нацистима обећали војну помоћ у случају да буде потребна, а до ње је и дошло 12. марта 1938. године, дан када су немачке трупе умарширале у Аустрију. Отпора није било јер је Шушниг у свом познатом радио говору рекао да не жели да пролива немачку крв. Дан након тога, одржан је референдум на коме је 99,7% гласача гласало позитивно за аншлус, уз велико питање колико је референдум у таквим условима могао да буде слободан и демократски.