Бенито Мусолини
италијански политичар, новинар и вођа Националне фашистичке странке / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бенито Амилкаре Андреа Мусолини (итал. ; Довија ди Предапио, 29. јул 1883 — Донго, 28. април 1945) био је италијански политичар, новинар и вођа Националне фашистичке стране, који је управљао Италијом као премијер од 1922. све до своје смене 1943. Био је једна од кључних личности у стварању фашизма.[1] Створио је фашистичку државу коришћењем личне харизме, апсолутном контролом медија и прогоном политичких противника. Носио је титулу дуче (итал. - вођа). Пораз у Другом светском рату је довео до пада Мусолинија и фашистичког режима.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Бенито Мусолини | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1883-07-29)29. јул 1883. | ||||||||
Место рођења | Довија ди Предапио, Краљевина Италија | ||||||||
Датум смрти | 28. април 1945.(1945-04-28) (61 год.) | ||||||||
Место смрти | Донго, Краљевина Италија | ||||||||
Држављанство | Краљевина Италија | ||||||||
Народност | Италијан | ||||||||
Религија | римокатолик | ||||||||
Универзитет | Универзитет у Лозани | ||||||||
Професија | политичар новинар | ||||||||
Супружник | Рахела Мусолини | ||||||||
Деца | Еда Мусолини Виторио Мусолини Бруно Мусолини Романо Мусолини Ана Марија Мусолини | ||||||||
Политичка странка | Републиканска фашистичка партија (1943—1945) Раније: Национална фашистичка партија (1921—1943) Италијански фашисти борбе (1919—1921) Снопови револуционарне акције (1914—1919) Италијанска социјалистичка партија (1901—1914) | ||||||||
Чин | први маршал Царства | ||||||||
| |||||||||
Потпис | |||||||||
Мусолини је 1912. био један од водећих чланова Националног директората Италијанске социјалистичке партије.[2] Избачен је из чланства Италијанске социјалистичке партије због свог противљења ставу партије о неутралности у Првом светском рату. Касније је основао фашистички покрет. Након марша на Рим октобра 1922. постао је најмлађи италијански премијер у историји све до именовања Матеја Ренција у фебруару 2014. Након што је уништио сву политичку опозицију користећи своју тајну полицију и забрањивањем радничких штрајкова, [3] Мусолини и његови фашистички следбеници су учврстили власт низом закона којим су преобразили државу у једнопартијску диктатуру.
Мусолини је од 1939. покушавао да одложи велики рат у Европи барем до 1942. Мусолини се 10. јуна 1940. придружио Хитлеру и увео Италију у Други светски рат, мада је био свестан да Италија није имала војних капацитета да води дуги рат против Француске и Уједињеног Краљевства.[4] Мусолини је веровао да након неизбежног мира са Француском Италија да добије територијалне уступке од Француске и да потом сконцентрише своје снаге на велику офанзиву у Египту, где су снаге Уједињеног Краљевства и Комонвелта биле бројчано слабије од Италијана.[5]
Рат се надаље одвијао веома неповољно по Италију, па је 24. јула 1943, убрзо по савезничком искрцавању на Сицилији, Велико фашистичко веће гласало против њега, а краљ Виторио Емануел III је следећег дана наредио да се Мусолини ухапси. Мусолини је 12. септембра 1943. спасен из затвора десантом на Гран Сасо које су извели немачке специјалне снаге. Затим је постао је вођа Италијанске социјалне републике, сателитског режима нацистичке Немачке у северној Италији. Крајем априла 1945, када је потпуни пораз био на прагу, Мусолини је покушао да побегне на север, али су га ухватили и ликвидирали италијански партизани.[6] Његово тело је однесено у Милано где је било обешено.