Терестричка планета
From Wikipedia, the free encyclopedia
Терестричка планета или планета Земљиног типа је планета са чврстом површином, за разлику од гасовитих џинова, који се састоје највише од гасова.
Назив „терестрички“ је настао од латинске речи „тера“ (лат. ) што значи земља или тло, па би се атрибут „терестрички“ могао превести као „земљолики“. Понекад, ове планете у Сунчевом систему се такође називају и „унутрашњим планетама“, мада се ова одредница много чешће употрабљава да означи положај планете у односу на Земљу, тако да су унутрашње планете само Меркур и Венера. Највећим делом се састоје од стена, малог су пречника, просечно око 5 пута веће густине од воде и имају релативно ретку атмосферу. Од гасовитих џинова су одвојени појасом астероида за који постоји претпоставка да представља остатке неуспеле, неформиране пете терестричке планете (појас се налази између Марса и Јупитера). Мада последња истраживања одбацују ову могућност.
Планете Земљиног типа су током формирања биле под утицајем више температуре и јаче гравитације, те су зато мање и богатије тврђим елементима попут силицијума и гвожђа, јер су гасови у великој мери одувани из овог унутрашљег дела планетарног система приликом формирања планета. Структура све четири терестричке планете Сунчевог система је слична: у њима се налази метално језгро, око којег се налази силикатни омотач.
Од откривених егзопланета, мањи део чине егзопланете терестричког типа. Много већи број откривених егзопланета чине гасовити џинови. Планете Земљиног типа Сунчевог система су: Меркур, Венера, Земља и Марс. Међу астрономима који користе геофизичку дефиницију планете, Месец, Ијо, а понекад и Европа такође се могу сматрати земаљским планетама, као и велики стеновити протопланетски-астероиди Палас и Веста.[1][2][3] Термини „терестричка планета“ и „телурска планета“ потичу од латинских речи за Земљу ( и ), пошто су ове планете, у смислу структуре, сличне Земљи. Ове планете се налазе између Сунца и астероидног појаса.