Меркур
најмања и прва планета Сунчевог система / From Wikipedia, the free encyclopedia
Меркур је најмања, а уједно и најближа планета Сунцу и једна од 8 планета у Сунчевом систему,[lower-alpha 1] чији орбитални период траје око 88 земаљских дана. Гледано са Земље, Меркуру је потребно скоро 116 дана да направи један пуни круг око своје орбите, што је много брже него код и једне друге планете. Управо ова брзина револуције Меркура је и била разлог због којег је та планета добила име по староримском богу трговине и путовања и гласнику богова Меркуру (лат. ; грчки еквивалент је Хермес).
Меркур | |
---|---|
| |
Орбиталне карактеристике | |
Афел | 69,8169[1] × 106 |
Перихел | 46,0012 × 106 |
Велика полуоса | 57,9091 × 106 |
Екцентрицитет | 0,20563069 |
Сидерички период | 87,969 дана |
Синодички период | 115,88 дана |
Средња орбитална брзина | 47,87 |
Максимална орбитална брзина | 58,98 |
Минимална орбитална брзина | 38,86 |
Средња аномалија | 174,796 |
Инклинација | 7,005° ка еклиптици 3,38° ка Сунчевом екватору |
Лонгитуда узлазног чвора | 48,331° |
Аргумент перицентра | 29,124° |
Сидерички период ротације | 58,646 сати |
Природни сателит | непознато |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 2.439,7 ± 1 |
Елиптицитет | 0 |
Маса | 0,33022 × 1024 |
Запремина | 6,083 × 1010 3 |
Густина | 5,427 |
Површинска гравитација | 3,7 |
Прва космичка брзина | 3,1 |
Друга космичка брзина | 4,25 |
Нагиб осе | 2,11′ ± 0,1′ |
Албедо | 0,068 (Бондов) 0,142 (геом.)[1] |
Привидна магнитуда | од -2,6 до 5,7 |
Соларна озраченост | 9.126,6 |
Tемпература црног тела | 440,1° K |
Момент инерције | 0,33 |
Ректасцензија Северног пола | 281,01° (18:44:2 сати) |
Деклинација Северног пола | 61,45° |
Атмосфера | |
Атмосферски притисак | ~10-15 бара |
Састав ваздуха | 42,0% молекуларни кисеоник 29,0% натријум 22,0% водоник 6,0% хелијум 0,5% калијум 0,5% остали елементи (вода, аргон, азот, ксенон, криптон, неон, калцијум, магнезијум, угљен-диоксид) |
Због тога што готово да нема атмосферу која би ублажила сунчево зрачење, површина Меркура је изложена најинтензивнијим температурним варијацијама међу свим планетама Сунчевог система, које се на подручју око екватора крећу између -173 °C у току ноћи и +427 °C у току дана. Температуре на половима су константно испод -93 °C. Меркур је специфичан и по нагибу своје осе јер има најмању вредност међу свим планетама Сунчевог система и износи свега 2,11′ (око тридесети део степена), али и по најизраженијем ексцентрицитету орбите. У фази афела Меркур је чак 1,5 пута даље од Сунца у односу на перихел. Просечна удаљеност Меркура од Сунца је 0,387 АЈ или 57.910.000 km. Годишња доба не постоје у смислу годишњих доба на Земљи, што је последица малог нагиба осе. Површина Меркура је избраздана бројним кратерима метеорског порекла и слична је површини Месеца, што наводи на закључак да је сама планета у геолошком стању мировања више милиона година.
У гравитационом смислу Меркур је гравитационо заробљена планета и има потпуно јединствен систем ротације[lower-alpha 2] у односу на остале објекте Сунчевог система. За време једне револуције, Меркур изврши свега једну и по ротацију (док Земља има однос 365:1).[2]
Пошто Меркурова орбита лежи у равни са орбитом Земље (као што је случај и са Венером), ова планета је видљива на земљином небу током раног јутра и увече, али не и током поноћи. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца. Гледано са Земље, Меркур је видљив у разним фазама (попут Месеца у својим менама). Прва свемирска летелица која се приближила Меркуру била је Маринер 10 током седамдесетих година 20. века. Она је током три „сусрета“ снимила око 45% површине планете. Нова сонда MESSENGER, лансирана у августу 2004, у орбиту Меркура ушла је у марту 2011. и током наредне две године успела је да сними целокупну површину ове планете.