Средња аномалија
From Wikipedia, the free encyclopedia
У небеској механици, средња аномалија је параметар који се односи на позицију и време кретања тела у Кеплеровој орбити. Заснива се на једнаким површинама које описује у једнаким временским интервалима линија која спаја фокус и тело које орбитира (Други Кеплеров закон).
Средња аномалија повећава се од нула до радијана током сваке орбите. Међутим, то није угао. Према Другом Кеплеровом закону, средња аномалија је површина коју описује линија која спаја фокус и тело од последње апсиде.
Средња аномалија се обично обележава словом , а дата је формулом:
где је n средње кретање, а дужина велике полуосе, и m масе орбитирања, а G гравитациона константа.
Средња аномалија је време од последње апсиде помножено средњим кретањем, а средње кретање је величина која се добија када се радијана поделе пуним орбиталним периодом.
Средња аномалија је један од три угаона параметра (аномалије) која дефинише положај дуж орбите, док су друге две ексцентричне, односно праве аномалије. Ако је средња аномалија позната у датом тренутку, може се израчунати у било ком следећем (или претходном) тренутку додавањем (или одузимањем) где представља временску разлику. Такође се и друге аномалије могу израчунати.