Словенија
држава у средњој Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Словенија (словен. ), званично Република Словенија (словен. , изговор),[5] држава је у средњој Европи.[6][7] Граничи се са Италијом на западу, Аустријом на северу, Мађарском на североистоку, Хрватском на југу и југоистоку, док кратком обалом излази на Јадранско море на југозападу.[8] Словенија је углавном планинска и шумовита,[9] а простире се на 20.271 2[10] и има више од 2 милиона становника.[11][12] Словенци чине преко 80% становништва земље.[13] Словеначки, јужнословенски језик, службени је језик.[14] Словенија има претежно умереноконтиненталну климу,[15] са изузетком Приморске и Јулијских Алпа. Средоземна клима сеже до северних делова Динарида који пролазе кроз државу у правцу северозапад–југоисток. Јулијски Алпи на северозападу имају планинску климу.[16] Према североисточном Панонском басену, континентална клима је израженија. Љубљана, главни и највећи град Словеније, географски се налази близу центра државе.[17]
Република Словенија | |
---|---|
Главни град (и највећи) | Љубљана 46° 03′ 05″ N 14° 30′ 22″ E |
Службени језик | словеначки |
Остали језици у употреби | |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна уставна република |
— Председница | Наташа Пирц Мусар |
— Председник Владе | Роберт Голоб |
Законодавна власт | Парламент |
— Горњи дом | Државни савет |
— Доњи дом | Државни збор |
Историја | |
Стварање | |
— Држава Словенаца, Хрвата и Срба | 29. октобар 1918. |
— Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | 1. децембар 1918. |
— Словеначко народноослободилачко веће | 19. фебруар 1944. |
— Социјалистичка Република Словенија | 29. јул 1944. |
— Независност од Југославије | 25. јун 1991. |
— Брионска декларација | 7. јул 1991. |
— Тренутни Устав | 23. децембар 1991. |
— Приступ у УН | 22. мај 1992. |
— Приступ у ЕУ | 1. мај 2004. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 20.271 km2 (150) |
— вода (%) | 0,7[1] |
Становништво | |
— 2022. | 2.123.103[2] (145) |
— густина | 103 ст./km2 (114) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
— укупно | 112,913 млрд. $[3] (97) |
— по становнику | 53.287 $[3] (34) |
ИХР (2022) | 0,926[4] (23) — веома висок |
Валута | евро2 |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +386 |
1 У општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина 2 Словеначки толар замењен за Евро 1. јануара 2007. |
Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Њена територија је била део многих различитих држава, међу којима: Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство, Свето римско царство, Краљевина Угарска, Млетачка република, илирске провинције Наполеоновог Првог француског царства, Аустријско царство и Аустроугарска.[8] У октобру 1918. Словенци су суоснивали Државу Словенаца, Хрвата и Срба.[18] Децембра 1918. припојили су се Краљевини Србији у Краљевину Југославију.[19] Током Другог светског рата, Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију, са малим подручјем које је припало Независној Држави Хрватској, новопроглашеној нацистичкој марионетској држави.[20] Године 1945. поново улази у састав Југославије. Послератна Југославија је била у савезу са Источним блоком, али након раскола Тито—Стаљин 1948. никада није потписала Варшавски пакт, а 1961. постала је један од оснивача Покрета несврстаних.[21] У јуну 1991. Словенија је прогласила независност од Југославије, чиме је започет рат у Словенији који је убрзо окончан Брионском декларацијом, након чега је Словенија постала суверена држава.[22]
Словенија је развијена земља, уз привреду са високим дохотком која је високо рангирана према Индексу хуманог развоја.[23] Џини коефицијент оцењује неједнакост у приходима међу најнижим у свету.[24] Чланица је Уједињених нација, Европске уније, еврозоне, шенгенске зоне, ОЕБС, ОЕСР, Савета Европе и НАТО.[25] Године 2023. заузела је 33. место према Глобалном индексу иновација.[26]