From Wikipedia, the free encyclopedia
Германски језици су породица индоевропских језика која припада грани кентумских језика. Једна су од најраспрострањенијих породица индоевропских језика, највише захваљујући колонијалним ширењима Енглеза, тј. њиховог језика и културе. Германске језике говори око 515 милиона људи[nb 1] углавном у Европи, Северној Америци, Океанији, и јужној Африци. Сматра се да сви данашњи германски језици потичу од заједничког прагерманског језика са подручја северне Европе из 1. века п. н. е. Највећи број говорника германских језика имају енглески и немачки са 120 милиона говорника у Европи. Остали већи германски језици су холандски језик са 48 милиона говорника и скандинавски језици (дански, шведски, норвешки, исландски и ферјарски језик) који заједно имају око 25 милиона говорника.
| Германски језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Северна Европа, западна Европа, централна Европа, северна Америка, Аустралија и Океанија |
| Језичка класификација | Индоевропски језици
|
| Прајезик | Прагермански језик |
| Подподела |
|
| ISO 639-2 / 5 | gem |
| Глотолог | germ1287[1] |
 Германски језици у свету:
Први језик већине говорника Службени језик, али не ти први језик Није службени језик, али га користи локална мањина | |
 Распрострањеност германских језика у Европи
Северногермански језици: Исландски Фарски Норвешки Шведски Дански
Западногермански језици: Шкотски Енглески Фризијски Холандски Нисконемачки Немачки | |
Западногермански језици обухватају три германска језика у најширој употреби: енглески са око 360–400 милиона изворних говорника;[3][nb 2] немачки, са преко 100 милиона изворних говорника;[4] и холандски, са 24 милиона изворних говорника. Други западно германски језици обухватају африканс, који је проистекао из холандског, са преко 7,1 милиона изворних говорника;[5] нисконемачки, који се сматра засебном колекцијом нестандардизованих дијалеката, са око 0,3 милиона изворних говорника и вероватно 6,7–10 милиона људи који га могу разумети[6][7] (од чега бар 5 милиона у Немачкој[6] и 1,7 милиона у Холандији);[8] јидиш, је некад користило приближно 13 милиона Јевреја у Европи пре Другог светског рата,[9] и шкотски, оба са око 1,5 милона изворних говорника; лимбуршки варијетети са око 1,3 милиона говорника дуж холандско–белгијо–немачке границе; и фризијски језици са преко 0,5 милиона изворних говорника у Холандији и Немачкој. Ту је такође један језик који се често сматра дијалектом средњонемачког, али га неки лингвисти посматрају као засебан језик (луксембуршки).
Главни северногермански језици су дански, ферјарски, исландски, норвешки и шведски, који заједно имају око 20 милиона говорника. Источнонемачка грана обухвата готски, бургундијски, и вандалски, од којих су сви сад изумрли. Задњи је изумро кримски готски, који је био у употреби до касног 18. века у појединим изолованим областима Крима.[10]
SIL Ethnologue наводи 48 различитих живих германских језика, од којих 41 припада западној, а шест северној грани; они не смештају хунриски немачки ни у једну од категорија, али га лингвисти често сматрају немачким дијалектом.[11] Укупан број германских језика кроз историју је непознат, јер су неки од њих, посебно источногермански језици, нестали током или након периода миграција. Неки од западногерманских језика такође нису преживели после периода миграција, укључујући ломбардски. Као резултат Другог светског рата и каснијег масовног протеривања Немаца, немачки језик је претрпео значајан губитак говорног подручја, као и умирање и изумирање неколико његових дијалеката. У 21. веку, немачки дијалекти изумиру[nb 3] како стандардни немачки добија примат.[12]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
