Краљевина Угарска
From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Угарска (лат. , мађ. , ), била је монархија у средњој Европи, која је постојала од средњег века до 20. века (1000—1918). Кнежевина Угарска се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља Стефана I у Острогону око 1000. године[1]; његова породица (династија Арпад), била је челу монархије 300 година. Од 12. века, краљевина постaје европска средња сила у Западном свету.
Краљевина Угарска (латински) (мађарски) (немачки) Угарска | |||
---|---|---|---|
Територија Краљевине Угарске из 1882. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Престоница | Естергом Секешфехервар Будим Пожун Будимпешта | ||
Друштво | |||
Службени језик | латински мађарски немачки | ||
Религија | католицизам, протестантизам, православље | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— Краљ | |||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | јануар 1001. | ||
— Укидање | новембар 1918. (917 год.) | ||
— Статус | бивша држава | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 200.688 ² | ||
Становништво | 19.254.599 | ||
Валута | угарска форинта | ||
Земље претходнице и наследнице Угарске | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Кнежевина Угарска | Мађарска Демократска Република |
Током османске окупације средишњег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подељена на три дела: хабзбуршку Краљевину Угарску, османску Краљевину Угарску и полунезависну Кнежевину Трансилванију. Хабзбурзи су били на угарском престолу све од Мохачке битке до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.
Од 1867. године територије повезане са угарском круном постале су део Аустроугарске под називом Земље круне Светог Стефана. Монархија је окончана збацивање с престола Карла IV 1918, када је Угарска постала република. Краљевство је номинално обновљено током „Намесништва” од 1920. до 1946, када је отпочела совјетска окупација.
Краљевина Угарска је била мултиетничка држава од свог оснивања до Тријанонског споразума и обухватала је подручје данашње Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније, Србије и осталих држава са којим данас Мађарска дели државну границу. Од 1102. године укључивала је и Хрватску, која је била у персоналној унији са њом, уједињену под угарским краљем.