Сирћетна киселина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ацетатна киселина, познатија под тривијалним називом сирћетна киселина, и системским етанска киселина, је слаба органска киселина. У хидратисаном облику то је безбојна течност, непријатног мириса на сирће, благ је каустик али излагање њеним парама може да изазове иритације слузнице носа, очију и плућа. У безводном облику назива се глацијална сирћетна киселина и то је хигроскопна супстанца која на температурама испод 16,5° кристалише до чврстих безбојних кристала.
| |||
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
назив | |||
Системски IUPAC назив
Етаноинска киселина[3] | |||
Други називи | |||
Идентификација | |||
| |||
3Д модел () |
|||
B00009 | |||
Абревијација | AcOH | ||
Бајлштајн | 506007 | ||
| |||
| |||
100.000.528 | |||
број | 200-580-7 | ||
Е-бројеви | E260 (конзерванси) | ||
Гмелин Референца | 1380 | ||
KEGG[6] |
| ||
MeSH | Acetic+acid | ||
AF1225000 | |||
UNII | |||
UN број | 2789 | ||
Својства | |||
242 | |||
Моларна маса | 60,05 g·mol−1 | ||
Агрегатно стање | безбојна течност | ||
Мирис | слично сирћету | ||
Густина | |||
меша се | |||
-0.322 | |||
Киселост (pKa) | 4.76 | ||
Базност (pKb) | 9.198 | ||
Индекс рефракције () | 1,371 | ||
Вискозност | 1,22 | ||
Диполни момент | 1,74 | ||
Термохемија | |||
Специфични топлотни капацитет, | 123,1 | ||
Стандардна моларна ентропија (S |
158,0 | ||
Стандардна енталпија стварања (ΔfH |
-483,88--483,16 | ||
Стд енталпија сагоревања (298) |
-875,50--874,82 | ||
Опасности | |||
ГХС пиктограми | |||
ГХС сигналне речи | Опасност | ||
H226, H314 | |||
P280, P305+351+338, P310 | |||
NFPA 704 | |||
Тачка паљења | 40°C | ||
Експлозивни лимити | 4-16% | ||
Смртоносна доза или концентрација (): | |||
50 (средња доза) |
3,31 -1, орално (пацов) | ||
Сродна једињења | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Y верификуј (шта је YН ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Једна је од најједноставнијих органских киселина. Дисосује у воденом раствору али даје релативно мало протона. Има широку примену у индустрији као примарна сировина за производњу других органских једињења, у широкој је употреби као хемијски реагенс и растварач, а користи се и у домаћинствима у разблаженим облицима као агенс за уклањање каменца. У прехрамбеној индустрији користи се као адитив за регулацију киселости и појављује се под ознаком E260.
Годишње потребе за овом киселином су око 6,5 милиона тона, од чега се око 1,5 тона задовољава рециклирањем док се остатак добија из биолошких и петрохемијских извора.