Вискозност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вискозност течности је мера њеног отпора према деформацији.[1] То се може представити особином „дебљине“: на пример, сируп има већу вискозност од воде.[2]
Праћење протицања течности кроз цеви показује да се сви делови течности не крећу истом брзином.[3] Највећу брзину имају делови течности дуж осе цеви, а најмању делови уз зидове цеви. Распоред брзина на пресеку цеви, нормалном на правац протицања течности. Течност се кроз цев не креће као целина, већ у слојевима који клизе један по другоме различитим брзинама. При протицању течности као да долази до њеног „раслојавања“. Слично се дешава и при кретању, на пример равне даске, танкера или справа по мирном језеру. Када се тело покрене, почиње и вода да се креће, али не као целина, већ по деловима (слојевима) који имају различите брзине. Повећањем растојања од пловног објекта брзина слојева течности се смањује. У течностима се јављају и силе које се супротстављају кретању тела кроз течности. Набројане чињенице и појаве објашњавају се као последица постојања силе унутрашњег трења у течностима, вискозност. Сила вискозности успорава протицање течности и кретање тела кроз течност.[4][5]