Језичка породица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Језичка породица је група језика који потичу од заједничког претка званог прајезик те језичке породице. Већина светских језика се уврштава у језичке породице. Они који не припадају ниједној породици (или они чија сродност није поуздано утврђена) називају се изоловани језици. Концепт језичких породица се заснива на претпоставци да се језици током времена деле на дијалекте, од којих настају нови језици. За разлику од биолошких врста, код језика се често догађа мешање несродних језика чији говорници долазе у контакт. У случају креолских језика, и других мешаних језика, језик наслеђује особине из више језика.[1] Неки језици глувих и слепих су се развили изоловано и немају рођаке. Ипак, овакви случајеви су изузеци.
Распрострањеност језичких породица у свету | |
|
Папуански језици
|
Према референтној публикацији постоји 7.111 говорних људских језика који су распоређени у 141 језичку породицу.[2] „Живући језици” су једноставно они који се користе као примарна форма комуникације међу људима. Исто тако постоји мноштво мртвих и изумрлих језика, као и они који још увек нису довољно изучени да бу се могли класификовати, или који су непознати изван њихове респективне говорне заједнице.