Келтски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
За другу употребу, погледајте чланак Келтски.
Келтски језици потичу од пракелтског и чине огранак индоевропске групе језика. Термин келтски () за ознаку језичке групе први је употребио Едвард Лујд, велшки лингвиста, 1707. Раније је овај термин означавао племена средње Галије.
Кратке чињенице Келтски, Географска распрострањеност ...
Келтски | |
---|---|
Географска распрострањеност | Некада широко заступљени у Европи Данас само у Уједињеном Краљевству, Ирској, Бретањи и на Острву Мен. |
Језичка класификација | Индоевропски
|
Подподела |
|
ISO 639-2 / 5 | cel |
Глотолог | celt1248[1] |
Подручје у којем се келтски језик говори у 21. веку | |
Затвори
Током 1. миленијума п. н. е. ови језици су били заступљени у целој Европи – од Бискајског залива и Северног мора, долинама Рајне и Дунава, па до Црног мора, севера Балканског полуострва и Мале Азије (Галатија). Данас се келтски језици говоре само у неким деловима Велике Британије, Ирске, на Острву Мен, Кејп Бретону, Патагонији и полуострву Бретања у Француској. До употребе келтских језика ван Европе – Кејп Бретон и Патагонија – дошло је у модерно време.
У свим областима келтски језици су у мањинској употреби.