![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Pi-symbol.svg/langsr-640px-Pi-symbol.svg.png&w=640&q=50)
Пи
однос обима и пречника круга / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пи или π је математичка константа, данас широко примењивана у математици и физици. Њена приближна вредност је 3,14159, а дефинише се као однос обима и пречника круга или као однос површина круга и квадрата над његовим полупречником. π је такође познато и као Архимедова константа[1] (не треба га мешати са Архимедовим бројем) или Лудолфов број[2]. У пракси се бележи малим грчким словом π а у српском језику је правилно писати и пи. Ознака за број π потиче од грчке речи периметар (περίμετρος). У математику ју је увео Вилијам Џоунс 1707. године, а популаризовао ју је Леонард Ојлер 1737.
![noframe](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Pi-symbol.svg/320px-Pi-symbol.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Pi-unrolled_slow.gif/640px-Pi-unrolled_slow.gif)
Број π заокружена на 64 децимална места је:
- π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923[3]
Број π има бесконачно много децимала.
π је ирационалан број, што значи да се његова вредност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан. π је такође трансцендентан број, што значи да га није могуће изразити коришћењем коначног броја целих бројева уз четири основне рачунске операције (сабирање, одузимање, множење и дељење) и кореновања. Током историје математике вршено је много покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја π и разуме његова природа.