![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Domenico-Fetti_Archimedes_1620.jpg/640px-Domenico-Fetti_Archimedes_1620.jpg&w=640&q=50)
Архимед
From Wikipedia, the free encyclopedia
Архимед (грч. ; Сиракуза, 287. п. н. е. — 212. п. н. е.) био је старогрчки математичар, физичар и астроном[1] из Сиракузе, на Сицилији.[2] Иако се не зна много података о његовом животу, он се сматра највећим математичаром антике, и једним од највећих научника до данас.[3] Архимед је поставио темеље инфинитезималног рачуна и анализе примењујући концепт инфинитезималности и методу исцрпљивања. Бавио се прецизним доказивањем теорема у геометрији, укључујући одређивање површине круга, површине и запремине сфере, као и површине одређене параболом.[4]
Архимед | |
---|---|
![]() Замишљени Архимед Доменика Фетија (1620) | |
Датум рођења | 287. п. н. е. |
Место рођења | Сиракуза, Сицилија, Велика Грчка |
Датум смрти | око 212. п. н. е. |
Место смрти | Сиракуза, Сицилија, Велика Грчка |
Поље | математика физика астрономија |
Познат по | Архимедовом принципу Архимедовом вијку хидростатици принципу полуге |
Нека од најзначајнијих математичких достигнућа по којима се истакао је то што је израчунао број π, дефинисао и истражио спиралу, која носи његово име, и осмислио систем степеновања за представљање јако великих бројева. Он је, такође, био један од првих научника који је применио математику на физичке појаве, зачетник хидростатике и статике, укључујући закон полуге. Он је заслужан за пројектовање много иновативних машина, попут Архимедовог вијка[1], система котурова, и одбрамбених ратних машина које су његови сународници из Сиракузе користили у одбрани од најезда Римљана.
Архимеда су убили Римљани приликом опсаде Сиракузе у Другом пунском рату, и поред наређења да он не сме бити повређен. Од својих резултата, сам се највише поносио одређењем површине и запремине код лопте и ваљка и зато су му, по његовој жељи, пријатељи и сродници на надгробни споменик ставили ваљак с лоптом у њему.[5]
За разлику од његових иновација које су биле широко познате у време настанка, Архимедов математички рад није био много запажен. Математичари из Александрије су читали његова дела и цитирали су га, али први свеобухватни зборник његовог рада је био направљен до 530. године нове ере, када је Исидор из Милета у византијским Константинопољу. Тек захваљујући критици на зборник и Архимедов рад, по први пут су његова достигнућа била доступна широј читалачкој публици. Релативно мали број примерака Архимедовог писменог рада који су преживели Средњи век, су у време ренесансе били утицајни извор идеја и инспирација научницима.[6] Нови увиди у Архимедов рад су добијени након открића 1906. године средњовековна преписивања Архимедовог рада, названим Архимедов палимпсест.[7]