Парк природе Рилски манастир
From Wikipedia, the free encyclopedia
Парк природе Рилски манастир (буг. ) један је од највећих паркова природе у Бугарској и простире се на површини од 252,532 km², у западном делу планине Рила на надморској висини између 750 и 2713 m. Стациониран је у општини Рила у Ћустендилској области и у оквиру њега налазе се шуме, планинске висоравни, алпска подручја и 28 глацијалних језера.
| Парк природе Рилски манастир | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 Поглед на парк природе | |
  | |
| Мјесто | Рила, Ћустендилска област  Бугарска |
| Најближи град | Рила |
| Координате | 42° 8′ 52″ N 23° 37′ 38″ E |
| Површина | 252,532 km² |
| Основано | 1992. године |
| Управљачко тијело | Министарство вода и животне средине |
Са нешто више од милион посетилаца годишње спада у други најпосећенији парк природе у Бугарској, након парка природе Витоша.[1]
Основан је 1992. године као део новоуспостављеног Националног парка Рила. Данас је већина парка у власништву манастира који се ту налази. Парк укључује један резерват природе, шумски резерват Рилски манастир, са површином од 36,65 km² односно 14% целе територије парка природе.[2]
Парк спада под екорегион родопских планинских мешовитих шума, старог копненог подручја широколисних и мешовитих шума умерених предела. На простору парка обитавају 282 врсте маховине и 130 врста алги. Фауна укључује 52 врсте сисара, 122 врсте птица, 12 врста гмизаваца, 11 врста водоземаца, 5 врста риба, као и 2600 врста бескичмењака.
Парк је добио име по Рилском манастиру, културном и духовном центру, основаном за време Првог бугарског царства у 10. веку, од стране Јована Рилског. Манастир је од 1983. године део светске баштине Унеска.
Парком природе Рилски манастир руководи директорат са седиштем у граду Рила и потчињен је Извршној агенцији Министарства вода и животне средине Бугарске.[3][4] Дирекција спроводи државну политику управљања и контроле заштићеног подручја и контролише координацију између власника већег дела парка, Бугарске православне цркве и државних институција. Дирекција такође одржава екосистеме, биодиверзитет и подстиче еколошки прихватљив туризам.[2] Парк се налази унутар Међународне уније за заштиту природе, под категоријом V (заштићени пејзаж / морски пејзаж). Територија парка укључена је у Мрежу заштићених подручја природе Натура 2000.[5]
Територија модерног парка је блиско повезана са Рилским манастиром, још од времена његовог настанка у 10. веку. Бугарски цар Јован Асен II и Коломан I Асен поклонили су манастиру земљиште, шуму и пашњаке у долини реке Рилске, као и у регионима Ћустендил, Благоевград, Мелник и Разлог.[6] Цар Јован Шишман потврдио је манастирске привилегије и додатно повећао манастирско земљиште Рилском повељом којом су прецизиране тачне границе манастирског поседа.[6]
Након ослобођења Бугарске од Османског царства 1878. године, територија савременог парка била је под надлежношћу Рилског манастира до 1937. године, када га је национализовала Влада Народне Републике Бугарске.[7] Године 1997. Влада је усвојила законодавство којим се дозвољава враћање национализованих шума, а 2000. године обновљена су бивша имања манастира.[8][9]
Парк природе Рилски манастир стациониран је на планини Рила, на југозападу Бугарске, на око 120 km јужно од Софије. Налази се у централним и највишим деловима планине Рила, истоименој општини у Ћустендилској области. Обухвата западни део планине у сливу реке Рилске и Илице.[10] Парк се налази на површини од 252,532 km².[11]
До парка је могуће стићи путем III-107, који почиње путем I-1 у граду Кочеринову.[12]
Рељеф и геологија
Геолошку основу планине Риле чине метаморфне стене − гнајс, биотит, амфиболит и мермер, док се на североистоку налазе значајнија подручја изграђена од магматских стена, посебно од гранита и пегматита.[13][13] Просечна надморска висина парка је 1750 м, а највиши врх је Рилец, који се налази на 2713 метара.[14][15] Долина реке Рилске од Рибљег језера до Кирилове ливаде дели територију парка на два дела. Делови парка повезани су са главним орографским и хидрографским развођем Риле, врхом Канарата (2691 м), који је уједно и развође између црноморског и егејског слива.[16] Глацијални рељеф је карактеристичан за највишу зону парка и датира из плеистоцена. За време глацијалног периода, границе трајног снежног покривача биле су на 2200 м надморске висине. Глечери су се истопили пре 10.000–12.000 година, а били су алпског типа и спустили се у долине до 1200-1300 m. Доказ о тој граници су бројне морене дуж реке Рилске на надморској висини од 1250 м.[17] Остаци глацијалног рељефа су бројна амфитеатрална удубљења која се налазе у глацијалним долинама реке Рилске и њених притока, и на чијем дну се углавном налазе језера, међу њима је и Рибље језеро, највеће глацијално језеро у Бугарској.[17]
Клима
Надморска висина и западна оријентација долина реке Рилске и Илеане до долине Струме имају значајан утицај на климу.
Нераван терен одређује значајну климатску разлику између регија са нижим и вишим надморским висинама у парку.[18] Средња температура ваздуха у парку на 1175 метара надморске висине је –2.8 °C у јануару и +16 °C у јуну, са минималним и максималним температурама од –25 °C до +36 °C.
Средња годишња температура на надморској висини 2000-2500 м варира у интервалима од 0 до 5 °C, а у минусу је на висинама изнад 2500 m надморске висине.[18] Парк природе Рилски манастири карактерише се честим наглим променама температуре ваздуха, а број дана са температурним инверзијама варира између 200 и 220 годишње.[19]
Годишња количина падавина у нижим деловима парка износи 700-800 mm, на висинама од 1000-2200 m варира између 1050 и 1200 mm падавина, док су падавине на највишим деловима знатно мањег интензитета и учесталости.
Најсушнији месец је фебруар, а највише падавина има у мају и јуну.[19] Годишње испаравање је 450-500 mm на надморској висини 800-1000 m и 350-400 mm на 1000-2200 m, што одређује позитиван водени биланс.[19]
На вишим надморским висинама влажност ваздуха је 80-85% и пада на 30% у хладним и сувим зимским данима.[19] Због великог броја падина у парку, стални снежни покривач се формира до средине децембра. Трајање снежног покривача на око 1200 м надморске висине је 160—180 дана и достиже 190—200 дана на вишим надморским висинама.[20] У марту је дебљина снежног покривача 60-70 cm у доњим пределима парка, а може премашити 200 cm у алпијској зони.[20] Топљење снега почиње током првих дана априла.
| Клима Рила | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 7 (45) |
3,4 (38,1) |
12,1 (53,8) |
13,7 (56,7) |
12,6 (54,7) |
16,5 (61,7) |
20,0 (68) |
18,7 (65,7) |
17 (63) |
14 (57) |
9,6 (49,3) |
6,8 (44,2) |
18,7 (65,7) |
| Максимум, °C (°F) | −8,2 (17,2) |
−7,6 (18,3) |
−5,6 (21,9) |
−1,6 (29,1) |
2,5 (36,5) |
7,0 (44,6) |
10,0 (50) |
10,2 (50,4) |
6,1 (43) |
1,8 (35,2) |
−2,1 (28,2) |
−6,1 (21) |
0,5 (32,9) |
| Просек, °C (°F) | −10,9 (12,4) |
−10,8 (12,6) |
−9,0 (15,8) |
−5,2 (22,6) |
−1,0 (30,2) |
4,3 (39,7) |
6,8 (44,2) |
7,1 (44,8) |
2,6 (36,7) |
−1,0 (30,2) |
−4,9 (23,2) |
−8,6 (16,5) |
−2,5 (27,5) |
| Минимум, °C (°F) | −13,8 (7,2) |
−13,6 (7,5) |
−11,6 (11,1) |
−7,8 (18) |
−3,4 (25,9) |
1,5 (34,7) |
3,6 (38,5) |
4,1 (39,4) |
0,2 (32,4) |
−3,6 (25,5) |
−7,3 (18,9) |
−11,0 (12,2) |
−5,2 (22,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −30,6 (−23,1) |
−29,8 (−21,6) |
−26,8 (−16,2) |
−20,6 (−5,1) |
−15,6 (3,9) |
−12 (10) |
−8 (18) |
−9,8 (14,4) |
−14 (7) |
−17,5 (0,5) |
−27,4 (−17,3) |
−31,2 (−24,2) |
−31,2 (−24,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 126 (4,96) |
110 (4,33) |
130 (5,12) |
128 (5,04) |
119 (4,69) |
105 (4,13) |
80 (3,15) |
56 (2,2) |
47 (1,85) |
72 (2,83) |
88 (3,46) |
115 (4,53) |
1,176 (46,3) |
| Дани са кишом | 1 | 0 | 0 | 0 | 4 | 8 | 9 | 7 | 6 | 3 | 1 | 0 | 39 |
| Дани са снегом | 13 | 14 | 17 | 18 | 14 | 5 | 2 | 1 | 4 | 8 | 13 | 15 | 124 |
| Сунчани сати — месечни просек | 114 | 112 | 140 | 127 | 168 | 181 | 250 | 250 | 182 | 169 | 128 | 104 | 1.925 |
| Извор: Stringmeteo.com | |||||||||||||
Хидрологија
Подручје парка природе Рилски манастир једно је од три најважније планинске области у Бугарској и једно од најзначајнијих изворишта вода југозападне Бугарске. У парку се налази 28 глацијалних језера, стационираних на надморској висини од 2200 m. Она су извориште и исходиште бројних река и потока који чине Рилску реку, највећу реку парка, чија је дужина 51 km.[21] Река Рилска се улива у Рибље језеро одакле даље отиче ка Струми преко које је повезана са Егејским морем. Укупан годишњи проток је око 241,9 милион m³ воде.[21] Већина воде долази од притока смештених на северним падинама гребена, а и од снега који се акумулира у зимским месецима.[22][23]
Већина језера у парку спадају у сливну зону реке Рилске — Рибље језеро, група од три језера која обухвата највеће глацијално језеро у Бугарској са површином од 21,2 хектара, запремином од 1,72 милиона m³ и дубином од 28 метара.[22] У парку се налазе и Црно језеро, Ђавоље језеро (које обухвата више мањих језера), Манастирско језеро (обухвата три мања језера), Маринково и Мокро језеро.[24] Подручје реке Илине обухвата четири Караомеричка језера, језеро Мраморец и језеро Каменица.[25]
Национални парк Рила
Национални парк Рила (буг. ) је највећи национални парк у Бугарској са површином од 810,46 km² на планини Рила у југозападном делу земље. Основан је 24. фебруара 1992. године да би се заштитило неколико екосистема од националног значаја. Надморска висина парка се креће од 800 m у близини Благоевграда до 2925 m на врху Мусала, највишем врху на Балканском полуострву. У парку се налази око 120 глацијалних језера, укључујући и најпознатија Рилска језера. Неколико река извире у националном парку, укључујући и најдужу реку на Балкану, реку Марицу, и најдужу реку у Бугарској, реку Искар. Национални парк Рила, највећи је национални парк у Бугарској, а налази у централном и највишем региону планине Рила. У парку се налазе ретке и угрожене дивље врсте и заједнице, саморегулирајући екосистеми биолошке разноликости, као и историјски локалитети од глобалног културног и научног значаја. Име Рила потиче од трачанске речи „роула”, што значи "пуно воде".[26]
Рилска језера
Рилска језера налазе се испод планине Риле и припадају Парку природе Рилски манастир. Налазе се на надморској висини од 2.095 до 2.535 метара.[27][28] Настала су као резултат ерозивних процеса у високим деловима планине Риле. Сва Рилска језера повезана су природним каналима. Ланац Рилских језера као такав најдужи је природни ланац у Бугарској.
Најстарија истраживања потичу из 1890. године. Истраживања језера вршио је српски научник и геолог Јован Цвијић, који је утврдио ледничко порекло језера.[29][30]
Језера имају низак ниво минерализације и јако су засићена кисеоником.[31]
Караомеричко језеро
Једно од седам Рилских језера
Језеро Окото
Језеро Близанац, највеће од свих Рилских језера
Језеро Бубрег
Екосистеми и станишта
Шумски екосистеми покривају 70% територије парка. Најниже зоне (800—1500 m) су обрасле густим буковим шумама у којима доминира европска буква, а нешто више су мешовите листопадне шуме јове, букве, граба и црног граба. Изнад ових екосистема налазе се мешовите листопадно-четинарске шуме у којима доминира локални ендемски рилски храст (), храст китњак, европска јела и бугарска јела ().
Четинарски екосистеми се налазе на надморским висинама између 1300 и 2200 m и састоје се од европске смрче, молике, белог бора и јела.[32] Секундарни екосистеми који замењују древне шуме смрче и бора покривају 5% парка и чине их јасика, бела бреза и леска.[32][33]
Алпијски екосистеми покривају 20% површине парка на 2200-2500 m надморске висине, где доминира бор кривуљ. Друге врсте у овим екосистемима су , , , и .[34]
Травни екосистем се углавном састоји од вишегодишњих трава, као што су , , , мрежаста врба, и многе друге.[34]
Парк природе Манастир Рила спада у родопске планинске мешовите шуме, екорегион широколисних и мешовитих шума умерених предела. Парк обухвата 85 станишта заснованих на методама Координације информација о животној средини, односно 21% свих природних станишта у Бугарској. Од њих, 37 се налазе искључиво у шумској зони, 34 у алпијској зони, а 14 се налазе у обе зоне.[35]
Флора
У парку је настањено 1400 врста васкуларних биљака укупно 38,88% свих на простору Бугарске.[36][37] Највећи број врста је концентрисан у зонама четинара. Највећа концентрација врста налази се у шумском резервату Рилског манастира, у долинама реке Илине и Радовићке и у подножју Калиног врха. Најмање разнолика зона је Алпина, са 250-300 врста.[37][38] У парку постоји 158 евроазијских врста, 135 циркумбореалних врста, 125 средњоевропских, 307 медитеранских и 123 ендемске врсте, укључујући 6 локалних, 27 бугарских и 90 балканских ендемских врста.[38] Најчешће локалне ендемске врсте у парку су , , , , и .[38] Број реликтних врста је 110 или 7,86% васкуларне флоре парка, укључујући 77 глацијалних и 33 терцијарне врсте. [39] У Црвену књигу Бугарске уписано је 96 врста које се налазе у овом парку природе, а 14 њих је уписано и на Црвену листу IUCN-а.[39][40]
У парку се налази 35 врста дрвећа, што је 32% од 109 врста дрвећа које се налазе у Бугарској. Четинарска шума чини 68,3% шума, док листопадне шуме чине 31,7% свих шума парка. Дистрибуција по врстама је следећа: европска буква – 21,6%, патуљасти планински бор – 17,4%, европска смрча – 16,7%, бели бор – 14,6%, сребрна и бугарска јела 12,7%, молика – 6,9%, храст китњак — 4,6%, бела бреза – 1,5%, обични јасен – 1,3%, 1,1% и остале врсте – 1,6%.[37][41] Просечна старост шуме је 99 година, стогодишње шуме чине 53,7% укупне шумске зоне.[42]
У парку су регистроване и 164 врсте маховина, a највеће концентрације маховине су уз реке Рилску и Илину, њихове притоке и на влажним ливадама у алпијској зони.[37][43]
По попису, парк настањује 306 врста гљива, које су класификоване у 3 класе, 26 редова, 54 породице и 140 родова.[44] Најчешћи ред гљива на простору парка је , са 109 врста, а најразноврснија породица гљива је (62 врсте), (40 врста), (31 врста), (19 врста) и (15 врста).[45][45]
Најзначајније врсте су , која у Европи расте само у шумама Бугарске, Македоније, Шведске и на Алпима.[46] Број јестивих гљива у парку је 38, укључујући велику печурку, , , , , преснац, и љубичастозелену красницу.[46]
Заштићене биљне врсте у парку су: , , , , , , , , , , , , и .[47]
Фауна
У парку природе Рилски манастир пописане су 202 врсте кичмењака[48][49] и 52 врсте сисара. Овде живи и 15 врста слепих мишева, што је 50% свих врста ових сисара у целој Бугарској и 45% у Европи. Такође, парк настањује 20 врста малих сисара, као што су: бубоједи, двозупци и глодари.[50][51] Од великих сисара у парку настањено је 13 врста звери и 4 врсте папкара.[49] Најчешћи сисари у парку су : вук, обични шакал, риђа лисица, мрки медвед, јазавац, твор, видра, куна златица, куна белица, дивља мачка, дивља свиња, црвени јелен, срна и дивокоза.[52]
Постоје 122 врсте птица у парку, а њих најмање 97 се гнезди на овом подручју. Птице грабљивице настањене на подручју парка су белоглави суп, црни лешинар, орао крсташ и патуљасти орао.[53]
Парк је једно од два предела на свету где се гнезди крашки соко и птица руменка.[53] Парк је такође важно гнездилиште птице љештарке, јаребице камењарке, великог тетреба, мале сове, гаћасте кукумавке, црне жуне, планинског детлића, мале мухарице и жутокљуне галице.[53] Већина наведених врста има најмање 5% од укупног броја тих врста у Бугарској.[53]
Пописано је 12 врста гмизаваца у парку, не укључујући грчку корњачу, чије је станиште изван парка у близини села Пастира. Највећа биоразноликост се налази у доњим зонама, где живи 10 врста гмизаваца, док се у шумском резервату унутар парка природе налази 5 врста гмизаваца.[54]
У парку постоји велика популација смукова.[55] Популације од националног значаја водоземаца су слепић, живородни гуштер, смукуља, шарка, планински мрмољак, жутотрби мукач и ливадска жаба[56][56]
Водоземци су заступљени са 11 врста, са највишом разноликошћу у влажним листопадним шумама и шумским токовима. Парк природе Рилски манастир најважније је подручје за очување водоземаца на простору Бугарске.[54][57]
Фауна бескичмењака је слабо проучавана. Постоји између 2475 и 2600 идентификованих врста, укључујући 1703 инсеката, али њихов број је процењен на 6500-7000 врста.[49][58] Главна станишта бескичмењака у парку су шумски резерват Рила, подручје око Рибљег језера на истоку и природни резерват Калин, као и подручја око реке Радовићке и Буковог брда.[58]
Укупно у парку постоји 96 ретких, 85 ендемских и 146 реликтних врста, 116 њих су укључене у светске или европске листе угрожених животиња.[58] Неке угрожене врсте укључују тврдокрилце попут , , букове стрижибубе; мрежокрилце: ; мраве: , и ; лептире: аполон, , мочварни шаренац, , велика модра прељевица, шарени ливадар, , ускршњи лептир, , , и многе друге.[59][60]
Главни архитектонски споменик у парку је Рилски манастир, који се налази на 1147 метара надморске висине и део је Унескове светске баштине од 1983. године.[61][1][62] Манастир се сматра културним и духовним центром Бугарске.[62] Својом архитектуром и фрескама манастир Рила представља ремек-дело и знатно је утицао на архитектуру и естетику на подручју целог Балканског полуострва.[63] Манастир је основао средњовековни монах Јован Рилски, током владавине Петра I Бугарског.[64] За кратко време развио се у једну од главних колевки културе, књижевности и духовности, а богато је дониран од неколико бугарских владара. У 13. веку мошти Јована Рилског пребачене су у престоницу Велико Трново, али након пада Другог бугарског царства под османску владавину враћене су у манастир 1469. године.[65][63] Манастир Рила остао је важан центар за ходочашће. У 18. веку постао је једно од главних чворишта бугарске националне ревитализације.[63][64]
Манастирски комплекс покрива површину од 8.800 m² и састоји се од цркве, одбрамбеног торња и манастирских апартмана који окружују унутрашње двориште. Спољашњи део комплекса личи на тврђаву са својим високим каменим зидовима и малим прозорима. Најстарија преживела структура је висока Хрељова кула од 23 метра која је изграђена у периоду 1334—1335. године по наређењу феудалног господара војводе Хреље. Кула са пет спратова садржи капелу посвећену Преображењу Господњем и украшене фреске из друге половине 14. века.[63][66] Друге средњовековне зграде уништене су у пожару почетком 19. века. Црква Пресвете Богородице саграђена је 1833. године, осликана је спектакуларним фрескама на којима се налази резбарени дрвени иконостас, израђен 1842. године.[63][66] Стамбени део садржи четири капеле, спаваћу собу, кухињу, библиотеку са 250 рукописа и 9.000 старих штампаних књига, као и донаторску собу.[63]
Главни део манастирског музеја је Рафаилов крст, дрвени крст израђен од једног комада дрвета димензија 81×43 cm.[67] Крст садржи 104 библијске сцене и 650 минијатурних фигура. Израдио га је монах по имену Рафаил. Цео процес трајао је 12 година, а монах је ослепео 1802. године када је посао завршен.[68]
Туризам је најважнији сектор у парку и има највећи потенцијал да буде извор одрживог дохотка. Парк природе Манастир Рила је други најпосећенији парк природе у Бугарској након Витоше, која се налази поред Софије[69] Око 96% свих одраслих Бугара посетило је Рилски манастир најмање једном; од тога 60% је дошло више од два пута.[70][71] Године 2008. парк је посетило 1.002.204 људи, од којих су око једне трећине били страни држављани.[1]
Више од две трећине посетилаца долази у парк на један дан, без боравка преко ноћи, а око 90% туриста посети Рилски манастир.[72] Половина туриста долази у јулу и августу.[73]
Више од две трећине људи стиже путем III-107, јединим путем до парка, а остали долазе пешке из Националног парка Рила.[74]
Најпопуларније туристичке руте кроз парк су Рилски манастир—Кирилова пољана—Мокро језеро—Кобилино браниште; Рилски манастир—Рибље језеро; Рилски манастир—Мајовица и Рилски манастир—Рилско језеро.[74][75]
Парк природе Рилски манастир оформљен је 1992. године као део новоуспостављеног Националног парка Рила.[2] Управа Парка природе предвиђа посебне режиме и норме за обављање делатности на заштићеној територији. Забрањена је изградња било каквих објеката, осим оних предвиђених у Плану управљања, структурним и техничким плановима и пројектима. У парку је забрањен лов, али и сакупљање птичјих јаја.[76]
У парку такође постоји ограничење испаше домаћих животиња, број и врста стоке за испашу се сваке године контролишу од стране шумарских јединица и инспекцијом за заштиту животне средине. Испаша је дозвољена само након издавања дозволе од стране шумарске јединице. На простору парка забрањено је обављање рударско-геолошких активности, сакупљање фосила и минерала.[76] Рилски манастир који се налази у оквиру истоименог парка природе, под заштитом је УНЕСКА од 1983. године.[1][62]
- У јулу 2016. године издат је филм Жива шума (буг. ) у три дела, који говори о шумској педагогији, а сниман је у Парку природе Рилски манастир.[77]
- Филм Стогодишње шуме (буг. ) о Парку Природе Рилски манастир објављен је 14. јула 2016. године, а емитован на Бугарској националној телевизији.[77]
- Мисија шума - тежак пут у будућност (буг. ), документарни филм о Парку природе Рилски манастир, објављен је у јулу 2016. године и емитован на Бугарској националној телевизији.[77]
- Документарни филм Како се борити против шумских пожара (буг. ) сниман је 2016. године на подручју Парка природе Рилски манастир и емитован на Бугарској националној телевизији.[77]
- Наша шума (буг. ), филм о Парку природе Рилски манастир емитован је на Бугарској националној телевизији.[77]
- Документарни филм Заръката из 2016. године говори о природним добрима Бугарске, укључујући Парк природе Рилски манастир.[78]
Поглед на манастир са Маљовишког брда
Поглед са Елениног врха на парк
Брзаци у парку
Поглед са Кирилове пољане
Парк зими
Табла на уласку у парк природе
Рилска гора у јесен
Поглед из дворишта Рилског манастира
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
