Пегматит

Пегматит (грч. =јака веза, енгл. , фр. , , рус. ) је врло крупнозрна (зрна претежно > 1цм у пречнику), леукократна, диашистна стена, која представља крајњи дериват гранитских и других интрузија^[1]. Зрна ове магматске стене достижу величине и преко 20 . Карактеристично појављивање ових стена је у виду жица.

Пегматит који садржи лепидолит, турмалин, и кварц узет из рудника Бели слон у Црним брдима, Јужна Дакота.

Генеза и карактеристике

Већина пегматита се састоје од минерала кварца и фелдспата, а везују се за гранитне стене у којима се формирају током завршне фазе настанка, односно крајем фазе очвршћавања. Током ове фазе издваја се фракција минералног материјала која садржи већим делом воду обично богату флуором и литијумом. Ова фракција бива истискивана из гранитног плутона која након очвршћавања формира жице. Очвршћавање се дешава на релативно високим температурама под малим притисцима што доводи до кристализације у виду великих кристала. Овако настају пегматити који садрже крупне примерке биотита и блокове алкалног фелдспата.

Распрострањење

На подручју Србије пегматити се јављају као жични пратиоци гранитоида и то: на подручју Бујановца, на Кукавици, Церу, Букуљи, Пасјачи.

• 
  Алкални пегматит са површински измењеним фелдспатом и кристалима плавог корунда - Canaã алкални масив, Рио де Жанеиро, Бразил
• 
  Пегматитска жица
• 
  Пегматит - минерална асоцијација: кварц чађавац, ортоклас, епидот. Пољска

Види још

• Стене
• Списак стена

Референце

1. Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература

• Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе

• Pegmatite^{[мртва веза]}