From Wikipedia, the free encyclopedia
Мирођија или копар (лат. ) позната је зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.
| Мирођија | |
|---|---|
 | |
Припитомљен | |
Научна класификација  | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Apiales |
| Породица: | Apiaceae |
| Род: | Anethum |
| Врста: | A. graveolens |
| Биномно име | |
| Anethum graveolens | |
Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.
Потиче из средње Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.
Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету ().
У зрелим плодовима има:
Главни лековити састојак је етарско уље (), које се производи дестилацијом с воденом паром самлевених зрелих плодова. Свеже уље је скоро безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса на мирођију. Главни састојак уља је лимонен (до 70%), а затим карвон (најмање 30%).
Мирођија је пореклом из средње Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.
Свежи и осушени листови мирођије користе се као биље у Европи и Азији. Као и ким, листови мирођије су ароматични и мешају се у многе намирнице, јела од рибе, супе, зелену салату, краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Користи се кад је свеж, брзо губи арому ако се осуши, међутим ако се замрзне задржи свој укус релативно добро, неколико месеци.
У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и варење, код надимања, повраћања и несанице.
Мирођија је уз першун и листове целера, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.[1][2]
Уље мирођије се извлачи из лишћа, стабљика и семена биљке, а користи се у производњи сапуна.[3]
Међу српским народним умотворинама постоји и изрека[4]:
Он је у свакој чорби мирођија
Мирођија је у народу попримила многобројна имена. У зависности од регије и области мирођија се назива још и анита, дил, копар (Вук), копер, копра, копр, копрић, ми родија, миродија (Волни), мирудија, сладки јанеж, смрдиљ
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
