Дрога

Уколико сте тражили најопштије значење појма, погледајте чланак Дрога (фармација).

Дрога је природна или синтетичка хемијска супстанца која утиче на промене у физиолошким и психичким (интелектуалним, емоционалним и мотивационим) функцијама, битно мења понашање. Вишекратна употреба доводи до навикавања или стварања (психичке и/или физичке) зависности. Узимање неких дрога (хероин, крек, кокаин) доводи брзо до стварања зависности, а када се нагло престане с њиховим узимањем долази до апстиненцијалног синдрома.

Кокаин

Кофеин је најраспрострањенија психоактивна супстанца на свету.^[1]

Цигарете су једна од светски најпродаванијих дрога.^[2]

Алкохол је опште прихваћена дрога у многим земљама.

Конопља је често коришћена рекреативна дрога^[3].

Према Светској здравственој организацији дрога је "свака супстанца, која је у стању да, када се нађе у живом организму, модификује његову једну или више функција и да након поновљене употребе доведе до психичке или физичке зависности". Дроге су различите природне или хемијски синтетизоване супстанце које имају психоактивни учинак. Оне првенствено делују на вегетативни нервни систем. Неке од њих при продуженом конзумирању стварају тежу или лакшу зависност и имају разне последице на здравље конзумента.

Болест зависности од дрога се назива наркоманија. 1957. године Светска здравствена организација дефинисала је наркоманију као: „стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано поновљеним уношењем дроге“. Можемо разликовати три врсте зависности: психичку, физичку и стање толеранције.

Многе данашње дроге током историје су се користиле као лекови (хероин, марихуана, хашиш, кокаин). Сумери, Кинези, Астеци и други народи старог доба користили су опијум, кокаин и халуциногене гљиве за уклањање бола, ради појачања физичке издржљивости ратника, у религиозне и друге сличне сврхе.

Поједине дроге као што су кокаин или хероин се често мјешају са неким другим супстанцама опасним по човека (нишадор, гипс, разне врсте отрова за инсекте, брашно, ...)

Подела дрога

Светска здравствена организација

СЗО је дала следећу поделу психоактивних дрога:

• алкохол (алкохолна пића, напици и коктели)
• амфетамини
• барбитурати, хипнотици, седативи и транквилизанти (средства за смирење уопште)
• халуциногени (ЛСД-25, мескалин, псилоцибин, ДОИ и др.)
• канабис (марихуана, ганџа и хашиш)
• кокаин (чиста материја и лишће биљке коке)
• опијати (сирови опијум, хероин, морфијум, кодеин, синтетички препарат метадон и петантин)
• испарљива средства и лекови богати органским растварачима (ацетон, гасолин, етар, хлороформ...)
• дроге појединих регија или нове дроге (крек, екстази...)

Легалност

Према начину на који су дроге третиране у законским одредбама, можемо их поделити на легалне и илегалне. У легалне дроге спадају алкохол и никотин, као и многи лекови (попут лекова за смирење, против бола, за спавање).

По дејству

Према психоактивним учинцима, дроге се могу поделити на:

• опијате који укључују опијумове деривате као што су хероин, морфијум и кодеин као и синтетички производи слични морфијуму, попут метадона; мале дозе изазивају ефекте сличне депресантима, али са мањим утицајем на моторику и интелектуални процес;
• депресанте - седативе али овде такође спадају и барбитурати и канабис; мале дозе доводе до осећања опуштености и удружене су са слабљењем интелектуалне функције и концентрације;
• стимуланте као што су амфетамин, кокаин, кофеин и сличне; мале дозе изазивају осећај живахности и енергије, 'подижу' расположење и смањују апетит;
• халуциногене дроге као ЛСД и мескалин које изазивају халуцинације или илузије које су повезане с променом расположења или мисли па тако сигурно изазивају промене у опажању, мислима и осећањима.

По зависности

Главни чланак: Лаке и тешке дроге

Према зависности коју изазивају, дроге такође делимо на "тешке" (опијум, морфијум, кодеин, хероин, кокаин, амфетамин...) и "лаке" (марихуана, хашиш, псилоцибин, мескалин, ЛСД...).

Типови зависности могу бити:

1. Јатрогени пацијент - који је на преко рецепта добио лек од лекара, у циљу ублаживања психичких и телесних тегоба, па је тако временом, невољно постао зависан од њега.
2. Нетерапијски пацијент - особа која је самоиницијално почела да конзумира псикоактивне супстанце.

Према врсти психоактивне супстанце, постоје зависници од: депресора централног нервног система - опијума и његових деривата, седатива (хипнотика, анксиолитика), неуростимуланса, халуциногена, канабиса и његових деривата, кокаина, дувана, алкохола и синтетичких дрога.^[4]

Критеријум процене злоупотребе и зависности психоактивних супстанци

Следећи дијагностички критеријуми карактеришу синдром зависности од психоактивних супстанци:

• Особа узима веће количине психоактивне супстанце од планираних, или их у дужем временском периоду.
• Посојање снажне жеље за конзумирањем супстанце, уз један или више неуспешних покушаја да се иста остави и престане с конзумацијом.
• Особа у великој мери улаже себе, своју психичку енергију, материјална средстваи сл., уз велики утрошак времена на набављање и конзумацију дроге. Уз потребан дужи временски период "нормализације" личности после конзумације.
• Коришћење психоактивне супстанце има јак утицај на социјални живот и основне обавезе индивидуе. Тако особа почиње да конзумира супстанцу у школи, на послу, код куће и сл., а њена употреба се одражава смањеним капацитетом за рад, смањењем општег степена функционалности и продуктивности индивидуе. Почињу да се јављају знаци апстиненцијалне кризе.
• Претходно стање се погоршава, тако да долази до напуштања веома важних активности и обавеза услед жеље за конзумацијом супстанце.
• Особа услед сазнања и свесности о штетним последицама супстанце коју користи и њеног утицаја на целокупни живот индивидуе, и даље наставља да је користи.
• Постоји повећана толеранција на дату супстанцу. Сада је особи, да би достигла исти степен интоксикације и субјективног осећаја који прижељкује, потребно и до 50% више, односно веће количине супстанце, него када је кренула са конзумацијом.
• У напорима да се престане с конзумацијом психоактивне супстанце, јављају се карактеристични знаци апстиненцијалне кризе, који карактеришу дату супстанцу.
• Психоактивна супстанца се користи у циљу умањења апстиненцијалног синдрома, или да би се спречио његов настанак.

Да би се говорило о зависности, најмање три од претходно наведених симптома морају трајати минимум месец дана, или се понављатиу дужем временском периоду. Уколико тај критеријум није задовољен, већ постоји само континуирана употреба дроге, уз знање о њеној штетности, и проблемима које изазива у менталној, телесној, професионалној свери, или понављано узимење психоактивне супстанце у ситуацијама које би могле да угрозе живот, онда се говори о злоупотреби, али не и о зависности.^[4]

Види још

• Лаке и тешке дроге
• Пијанство
• Јатрогена болест

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Референце

1. Deutscher Kaffeeverband (4. 5. 2001). „Kaffee-Text 1/99” (PDF) (на језику: German). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 2. 2008. г. Приступљено 14. 12. 2007.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
2. Према статистикама "Food and Agriculture Organization", производња кафе у 2006. години је била 7,8 милиона тона, а дувана 6,7 милиона тона.
3. Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin. 978-0-7139-0136-8
4. Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008

Литература

• Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008;
• Martin, Christopher S.; Chung, Tammy; Langenbucher, James W. (2017). „Part 1: Defining and Characterizing the Nature and Extent of Substance Use Disorders – Historical and Cultural Perspectives on Substance Use and Substance Use Disorders”. Ур.: Sher, Kenneth J. The Oxford Handbook of Substance Use and Substance Use Disorders: Volume 1. Oxford Library of Psychology. Oxford and New York: Oxford University Press. стр. 27—59. ISBN 9780199381678. LCCN 2016020729. doi:10.1093/oxfordhb/9780199381678.013.001.
• Anthony, James; Barondess, David A.; Radovanovic, Mirjana; Lopez-Quintero, Catalina (2017). „Part 1: Psychiatric Comorbidity – Polydrug Use: Research Topics and Issues”. Ур.: Sher, Kenneth J. The Oxford Handbook of Substance Use and Substance Use Disorders: Volume 2. Oxford Library of Psychology. Oxford and New York: Oxford University Press. стр. 27—59. ISBN 9780199381708. LCCN 2016020729. doi:10.1093/oxfordhb/9780199381708.013.006.
• Hernández-Serrano, Olga; Gras, Maria E.; Font-Mayolas, Sílvia; Sullman, Mark J. M. (2016). „Part VI: Dual and Polydrug Abuse – Chapter 83: Types of Polydrug Usage”. Ур.: Preedy, Victor R. Neuropathology of Drug Addictions and Substance Misuse, Volume 3: General Processes and Mechanisms, Prescription Medications, Caffeine and Areca, Polydrug Misuse, Emerging Addictions and Non-Drug Addictions. Cambridge, Massachusetts: Academic Press, imprint of Elsevier. стр. 839—849. ISBN 978-0-12-800634-4. doi:10.1016/B978-0-12-800634-4.00083-4.
• Outsiders: Studies in the Sociology of Deviance, New York: The Free Press, 1963, 978-0-684-83635-5
• Eva Bertram, ed., Drug War Politics: The Price of Denial, University of California Press, 1996, 0-520-20309-7.
• James P. Gray, Why Our Drug Laws Have Failed and What We Can Do About It: A Judicial Indictment of the War on Drugs Temple University Press, 2001, 1-56639-859-2.
• Richard Lawrence Miller, Drug Warriors and Their Prey, Praeger, 1996, 0-275-95042-5.
• Dan Baum, Smoke and Mirrors: The War on Drugs and the Politics of Failure, Little Brown & Co., 1996, 0-316-08412-3.
• Alfred W. McCoy, The Politics of Heroin: CIA Complicity in the Global Drug Trade, Lawrence Hill Books, 1991, 1-55652-126-X.
• Clarence Lusane and Dennis Desmond, Pipe Dream Blues: Racism and the War on Drugs, South End Press, 1991, 0-89608-411-6.
• Healy, Gene (2008). „Drug Prohibition”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 128—29. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n81.
• United Nations Office on Drugs and Crime, Colombian Survey, June 2005.
• Office of National Drug Control Policy, National Drug Control Strategy, March 2004.
• David F. Musto, The American Disease, The Origins of Narcotics Controls, New Haven: Yale University Press, 1973, p. 43
• Why Is Drug Use Forbidden? by François-Xavier Dudouet
• Re-thinking drug control policy – Historical perspectives and conceptual tools by Peter Cohen
• Policy from a harm reduction perspective (journal article)
• Global drug prohibition: its uses and crises (journal article)
• Self-administration behavior is maintained by the psychoactive ingredient of marijuana in squirrel monkeys (journal article)
• Should cannabis be taxed and regulated?^{[мртва веза]} (journal article)
• Learning from history: a review of David Bewley-Taylor's The United States and International Drug Control, 1909–1997 (journal article)
• Shifting the main purposes of drug control: from suppression to regulation of use
• Prohibition, pragmatism and drug policy repatriation
• Challenging the UN drug control conventions: problems and possibilities
• The Economics of Drug Legalization
• Britain on drugs (journal article)
• Laws and the Construction of Drug- and Gender-Related Violence in Central America by Peter Peetz

Спољашње везе

• Дрога за силовање
• Никад хероин
• Албанско село производи 900 тона дроге („Вечерње новости“, 11. август 2013)
• Lečenje zavisnosti od droge Архивирано на сајту (27. фебруар 2019)