From Wikipedia, the free encyclopedia
Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Португалија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959, али су жене укључене тек 1967. године.
Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијског комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.[1]
Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египатског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта превазиђу тензије између земаља Медитерана, веома изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.
Медитеранске игре су са малим закашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским играма, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. ).
Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Специфичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.
Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.
Службени знак, амблем или лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга, који симболизују три континента чије се државе такмиче (Европа, Азија и Африка). Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Међусобно спајање кругова симболично исказују тезу о спорту, пријатељству и миру. Аутор дизајна овог знака је Борис Љубичић. Осмислио га је за VIII медитеранске игре, одржане у Сплиту 1979. Званично је усвојен након три узастопна такмичења.[2]
Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.
На Медитеранским играма учествују 25 држава:
Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Северна Македонија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.
Година | Такмичење | Домаћин | Бр. учесница | Мушкарци | Жене | Укупно | Бр. спот. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1951 | I | 10 | 734 | -- | 734 | 13 | ||
Александрија | Египат | |||||||
1955 | II | 10 | 1135 | -- | 1135 | 20 | ||
Барселона | Шпанија | |||||||
1959 | III | 12 | 792 | -- | 792 | 17 | ||
Бејрут | Либан | |||||||
1963 | IV | 13 | 1057 | -- | 1057 | 17 | ||
Напуљ | Италија | |||||||
1967 | V | 12 | 1211 | 38 | 1249 | 14 | ||
Тунис | Тунис | |||||||
1971 | VI | 14 | 1235 | 127 | 1362 | 18 | ||
Измир | Турска | |||||||
1975 | VII | 15 | 2095 | 349 | 2444 | 19 | ||
Алжир | Алжир | |||||||
1979 | VIII | 14 | 2009 | 399 | 2408 | 26 | ||
Сплит | СФР Југославија | |||||||
1983 | IX | 16 | 1845 | 335 | 2180 | 20 | ||
Казабланка | Мароко | |||||||
1987 | X | 18 | 1529 | 467 | 1996 | 19 | ||
Латакија | Сирија | |||||||
1991 | XI | 18 | 2176 | 586 | 2762 | 24 | ||
Атина | Грчка | |||||||
1993 | XII | 19 | 1994 | 604 | 2598 | 24 | ||
Лангдок-Русијон | Француска | |||||||
1997 | XIII | 21 | 2195 | 804 | 2999 | 27 | ||
Бари | Италија | |||||||
2001 | XIV | 23 | 2002 | 1039 | 3041 | 23 | ||
Тунис | Тунис | |||||||
2005 | XV | 21 | 2134 | 1080 | 3214 | 25 | ||
Алмерија | Шпанија | |||||||
2009 | XVI | 23 | 2183 | 1185 | 3368 | 28 | ||
Пескара | Италија | |||||||
2013 | XVII* | 24 | 1994 | 1070 | 3064 | 27 | ||
Мерсин | Турска | |||||||
2018 | XVIII | 25 | 2656 | 1885 | 4541 | 28 | ||
Тарагона | Шпанија | |||||||
2022 | XIX | 26 | ? | ? | ? | ? | ||
Оран | Алжир |
На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова:
пласман | Држава | Укупно | |||
---|---|---|---|---|---|
1 | Италија | 820 | 686 | 647 | 2153 |
2 | Француска | 632 | 557 | 532 | 1737 |
3 | Турска | 341 | 239 | 278 | 858 |
4 | Шпанија | 333 | 453 | 544 | 1330 |
5 | Југославија¹ | 199 | 177 | 182 | 558 |
6 | Грчка | 192 | 247 | 339 | 778 |
7 | Египат | 142 | 194 | 231 | 567 |
8 | Тунис | 83 | 93 | 147 | 323 |
9 | Мароко | 69 | 81 | 101 | 251 |
10 | Алжир | 67 | 59 | 115 | 251 |
11 | Хрватска | 50 | 63 | 69 | 182 |
12 | Словенија | 44 | 48 | 80 | 172 |
13 | Србија² | 41 | 44 | 47 | 132 |
14 | Сирија | 28 | 39 | 76 | 143 |
15 | УАР | 23 | 21 | 30 | 74 |
16 | Кипар | 14 | 16 | 14 | 44 |
17 | Либан | 13 | 23 | 44 | 80 |
18 | Албанија | 9 | 18 | 18 | 45 |
19 | Босна и Херцеговина | 4 | 7 | 19 | 30 |
20 | Сан Марино | 3 | 9 | 5 | 17 |
21 | Португалија | 3 | 8 | 13 | 24 |
22 | Црна Гора | 3 | 5 | 8 | 14 |
24 | Малта | 2 | 4 | 4 | 10 |
25 | Северна Македонија | 2 | 2 | 7 | 11 |
26 | Либија | 2 | 1 | 12 | 15 |
27 | Монако | 0 | 3 | 1 | 4 |
Укупно | 2686 | 2686 | 3023 | 8395 |
Андора и Јордан³ нису освајали медаље.
³ учествовао 2001. као гост
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.