From Wikipedia, the free encyclopedia
Лангдок-Русијон (фр. , окситански: ; каталонски: ) је бивши регион у Француској који се састојао од пет департмана. Регион је обједињавао департмане који су настали из старих историјских провинција Лангдок и Русијон.[1]
| Лангдок-Русијон | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Француска |
| Департмани | Од (11) Гар (30) Еро (34) Лозер (48) Источни Пиринеји (66) |
| Префектура | Монпеље |
| Админ. центар | координате = |
| Председник регионалног већа | Дамиен Алари () |
| Површина | 27.376 km2 |
| Становништво | 2007. |
| — број ст. | 2.548.000 |
| — густина ст. | 93,07 ст./km2 |
| Број округа | 14 |
| Број кантона | 186 |
| Број општина | 1.545 |
Ово подручје су Римљани покорили у првом веку п. н. е. У петом веку то подручје су заузели прво Вандали, а касније Визиготи. Визиготи су владали тим подручјем као и деловима Шпаније до напада Мавара 719. године. Регион Лангдок је променио више владара у 500 годишњем периоду, да би коначно био прикључен краљевини Француској 1271. године. Пиринејским уговором Русијон је прикључен Француској 1659. године. У средњем веку ово подручје је било велико бојиште верских ратова.
Од локалних избора 2004. године на власти је Социјалистичка партија на челу са Жорж Фрешом () која има 43 посланичких места у регионалном већу. Унија за народни покрет () има 16 посланичких места, а екстремно десни ФН 8 места.
Политика у региону Лангдок-Русијон је дуги низ година обележена супарништвом између две особе: Жак Бланса (, који је председавао регионалним парламентом осамнаест година) и Жорж Фреша (), његовог противника из Социјалистичке партије, који га је наследио 2004. године.
Регион је доживео велике промене од ступања Жоржа Фреша на власт. Застава и грб који су симболизовали старе провинције су промењени. Нова власт је покренула и кампању мењања имена региона из Лангдок-Русијон у Септеманија (), како би се уклонило дугогодишње супарништво између Лангдока и Русијона и јаче ујединио регион. Име Септеманија је кориштено за ово подручје још за вријеме Римског царства. Тешко је установити хоће ли до ове промене доћи, јер ово име није кориштено још од 9. века.
У русијонском делу региона је врло изражен каталонски национализам, чије се присталице боре за осамостаљивање департмана Источни Пиринеји у самостални регион Француске. Нови регион би се највероватније звала Сјеверна Каталонија (каталонски: ), али вероватноћа да се ово оствари је врло мала.
Регион се на југу граничи са Шпанијом и Средоземним морем (Лионски залив), и са следећим француским регионима: Прованса-Алпи-Азурна обала, Рона-Алпи, Оверња, Средишњи Пиринеји. Регион је географски веома разноврстан: у њему се налазе Пиринеји, а протиче и река Рона.
Две најважније економске гране у региону су туризам и пољопривреда.
По природном прираштају овој је врло јак регион у Француској, процјењује се да ће 2030. године овај регион имати 3.100.000 становника, што је пораст од 34% у односу на 2000. годину. Овом броју увелико доприносе унутрашње миграције у Француској.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
