From Wikipedia, the free encyclopedia
Луси Стоун (енгл. ; Вест Брукфилд, 13. август 1818 — Бостон, 19. октобар 1893) била је америчка говорница, аболиционисткиња, суфражеткиња и организаторка покрета за женска права.[1] Године 1847. Стоунова је постала прва жена из Масачусетса која је добила диплому факултета. Била је гласноговорница покрета за женска права и слободу робова у време када су жене обесхрабриване и спречаване да говоре у јавности. Такође је позната по томе што је након венчања задржала девојачко презиме, у време када је био обичај да жена узме презиме свог супруга.
Луси Стоун | |
---|---|
Датум рођења | 13. август 1818. |
Место рођења | Вест Брукфилд, Масачусетс, САД |
Датум смрти | 19. октобар 1893. (75 год.) |
Место смрти | Бостон, Масачусетс, САД |
Супружник | Henry Browne Blackwell |
Родитељи | Francis Stone, Jr. |
Њене организационе активности у оквиру покрета за женска права довеле су до значајних промена током 19. века, упркос компликованој политичкој ситуацији. Стоунова је помогла при организацији прве „Националне конвенције за женска права“ (енгл. ), коју је подржавала сваке наредне године, као и бројне локалне и регионалне активистичке конвенције. Говорила је пред бројним званичницима у циљу промоције закона који би женама дали већа права. Помогла је у оснивању „Женске лојалне националне лиге“ (енгл. ) како би дала свој допринос при изгласавању 13. амандмана Устава Сједињених Америчких Држава којим би робовласништво било забрањено. Потом је учествовала у оснивању „Америчке суфражетске асоцијације“, чије су активности значајно допринеле увођењу женског права гласа на локалном нивоу.
Стоунова је обимно писала о женским правима и бавила се објављивањем и дистрибуцијом говора и зборника. Године 1870. основала је значајан и утицајан феминистички недељник „Женски журнал“ (енгл. ), који је објављивао, како њена, тако и многа друга мишљења о женским правима.[2] Стоунову су називали „гласноговорницом“,[3] „звездом даницом“[4] и „срцем и душом“[5] покрета за женска права. Њен рад је инспирисао Сузан Б. Ентони да се посвети суфражетском покрету,[6][7] а Елизабет Кејди Стантон назвала ју је „првом особом која је натерала америчку јавност да се дубоко умеша у женско питање.“[8] Стоунова, Ентонијева и Стантонова често су називане „тријумвиратом“ суфражетског и феминистичког покрета 19. века.[9][10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.