Индијски потконтинент
From Wikipedia, the free encyclopedia
Индијски потконтинент се може сматрати великим полуострвом Азије, које се се у облику трoугла простире дубоко на југ ка Индијском океану. Потконтинентом се назива због тога што је некада био саставни део Гондване, који се одвојио и спојио са Азијом. Већину овог потконтинента заузима висораван Декан, висине око 500 метара. На северу ове висорави је планина Винђа, а на истоку и западу су планине Источни и Западни Гати. Западни Гати доистижу висину од 2.700 метара надморске висине. На крајњем југу полуострва је рт Коморин. На западу, обала према Арапском мору обухвата обалу Конкани и Малабарску обалу. На истоку је Бенгалски залив. Углавном обухвата земље Бангладеш, Бутан, Индија, Малдиви, Непал, Пакистан и Шри Ланка.[1][2][3][4][5][6] Термини Индијски потконтинент и Јужна Азија се понекад користе наизменично за означавање региона, иако геополитички термин Јужна Азија често укључује Авганистан,[7] а понекад чак и Британску територију Индијског океана. Геошема Уједињених нација за Азију такође укључује Иран у јужној Азији.
Геолошки, Индијски потконтинент је повезан са копном које се одвојило од суперконтинента Гондване током креде и спојило се са евроазијским копном пре скоро 55 милиона година.[8] Географски, то је полуострво у јужној-централној Азији, омеђено Хималајима на северу, Хиндукушом на западу и Араканезом на истоку.[9] Суседни географски региони око потконтинента укључују Тибетанску висораван на северу, Индокинеско полуострво на истоку и Персијску висораван (или Велики Иран) на западу.