![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_the_Taliban.svg/langsr-640px-Flag_of_the_Taliban.svg.png&w=640&q=50)
Авганистан
држава у средњој Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Авганистан (пашт. ; дари. ), званично Исламски Емират Авганистан (пашт. ; дари. ), држава је у југозападној Азији.[3] Земља нема излаз на море, а дужина копнене границе износи 5.529 .[4] На западу се граничи са Ираном (936 ), на северу са Туркменистаном (744 ), Узбекистаном (137 ) и Таџикистаном (1.206 ), на североистоку са Кином (76 ), а на истоку и југу са Пакистаном (2.430 ).[4] Кабул је највећи и главни град Авганистана и броји око 4,6 милиона становника. Од 15. августа 2021. године, Авганистан је под контролом покрета Талибан.
Исламски Емират Авганистан | |
---|---|
![]() | |
Главни град (и највећи) | Кабул 34° 31′ N 69° 11′ E |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | унитарни теократски емират |
— Врховни вођа | Хибатула Акунџада |
— Председник Владе | Хасан Акхунд |
— Врховни судија | Абдул Хаким Хакани |
Историја | |
Оснивање | |
— Емират | 1823—1839. |
— Демократска Република | 27—28. април 1978. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 652.867 km2 (40) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2023. | ![]() |
— густина | 48,08 ст./km2 (153) |
Економија | |
Валута | авгани |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +4 |
Интернет домен | |
Позивни број | +93 |
Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из средњег палеолитског периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и 2000. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током векова је био дом разних народа.[5], и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство, Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.[6]
Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године.[7][8][9] Крајем 19. века, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске Империје. Након Трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Чланица је Уједињених нација од 1946.[3] Током Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, САД и Совјетски Савез почињу да шире свој утицај у Авганистану,[10] што је довело до крвавог рата између муџахедина („свети ратници“) које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион Авганистанаца.[11] Након овога уследио је авганистански грађански рат 90-их година, успон и пад екстремистичке талибанске власти и рат у Авганистану, који траје од 2001. године па све до данас.[12] У децембру 2001. године, Савет безбедности Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбедносну помоћ ради одржавања безбедности у Авганистану, као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.
Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету,[13] као и највећи „извозник избеглица и азиланата“. Док међународна заједница покушава да обнови ову ратом разорену земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин,[14] активно су укључени у светске побуне Талибана, које се састоје из стотина атентата и напада бомбаша-самоубица. Према Уједињеним нацијама, ове побуне су криве за 80% цивилних жртава у рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.[15] Двадесетогодишњи рат између владе коју подржава САД и Талибана завршио се 2021. године што је резултирало успостављањем нове талибанске државе.
Око 42% становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да њихов приход чини мање од 1,25 америчких долара дневно,[16] а нешто мало више изнад 70% становништва је писмено.