From Wikipedia, the free encyclopedia
Јужна Азија је јужни геополитички подрегион азијског континента коју чине Индијског потконтинента, острво Цејлон и Малдивски архипелаг. Њене границе на копну су Хималаји и Каракорум са севера, Иранска висораван са запада и Асамско-мјанмарске планине са истока.
Јужна Азија широко је отворена према Индијском океану, а од централног дела континента оштро је одвојена високим планинским ланцима. Због величине, изолованости (лакше је доћи у регију морем него копном) и специфичних цивилизацијских, културних, верских и историјских карактеристика често се назива Индијским потконтинентом.
На северу је омеђена Хималајима, Каракорумом и Хиндукушом, највишим планинским подручјем света. На планинско подручје надовезују се низијски крајеви у поречјима река Ганга, Брамапутре и Инда. Полуострвски део Јужне Азије заузима Декан, пространо заравњено подручје које има облик висоравни, углавном на висинама између 400 и 600 m. Острвски свет Јужне Азије чине велико острво Шри Ланка и велики број коралних острва и гребена раштрканих по великој морској површини (Малдиви и Лакадиви).[1]
Индијско полуострво је било некада део прастарог континента Гондване. Затим се од њега одвојио и пре 10 до 20 милиона година сударило са Азијом. То је изазвало набирање земљине коре и стварања највећег и највишег планинског система на земљи – Хималаја. На западу Индијског полуострва налази се пустиња Тар.
Највећи градови су Бомбај, Калкута, Њу Делхи итд. Предњачи у свету у производњи чаја, говеда и банана.
Реке Јужне Азије имају највећи значај у њеном северном делу. На исток тече Ганг који се улива у Бенгалски залив с најширом делтом на свету. Пре ушћа прима с леве стране Брамапутру. На северозападу регије највећа река је Инд која извире у западном подручју Хималаја, а улива се у Арабијско море. Иако је Ганг најкраћа од три велике реке Индијског потконтинента, њен економски значај је највећи, а у свести индијског становништва има значење свете реке. На полуострву Декану већина река тече у смеру пружања упоредника, а притоке Бенгалског залива знатно су дуже. Најпознатија река је Годавари. У долинама река гаје се банане, памук, чај, зачини итд.[1]
Клима је у већем делу регије у знаку монсуна. Летњи монсуни доносе с океана обиље влаге и кише. Олујне кише често су праћене понекад катастрофалним поплавама. У подножју Хималаја се налази најкишовитије место на свету – Чарапунџа (12 000 ). Овакво стање траје пола године, а друга половина године је сушна, тако да унутрашњост Декана може бити изложена дуготрајним сушама. У зимском периоду преовлађују североисточни суви континентални монсуни, а време је свеже, слично европском пролећу. Тада дувају ваздушне масе са копна на море па стога и нема падавина. Суше су најизраженије у пакистанском делу регије (Пенџаб и Тар).
У Асаму и Бенгалу на североистоку преовлађују влажне тропске зимзелене шуме, а на поплавним деловима делте Ганга саване са високом травом. Простране монсунске шуме, које су некада покривале долину Ганга, искрчене су ради ширења обрадивих површина. На северозападу се највећи део убраја у најсушније крајеве регије. То је полупустињски и пустињски део поречја Инда, али су воде ове велике реке драгоцене за вештачко наводњавање пољопривредних површина. На највећем делу полуострва Декана у централном и јужном делу Индијског потконтинента вегетацију влажнијег приморја чине тропске шуме, док је унутрашњост углавном под травним покривачем (саване).[1]
Цела регија била је 2 века под утицајем Велике Британије, а он се огледа чак и данас. Након Другог светског рата све државе су постале независне. Године 1947. Настала је Индија, Источни и Западни Пакистан који је након грађанског рата (1971. год.) постао држава Бангладеш.
Индија и околне земље су познате по великом броју становника, и густини насељености, малом писменошћу и великим процентом запошљених у пољопривреди. Читава регија броји 1,7 милијарди становника.[2] Јужна Азија је дом неких од најпопуларнијих градова на свету.[3] Карачи, Делхи и Мумбај представљају једне од највећих мегалополиса на свету.
Историјску посебност Индије чини подела на „касте“ која и данас постоји. У Индији постоји преко 200 народа, а неки од њих су и најбројнији на свету, Хиндустанци (други), Бенгалци (трећи) Пенџапци (девети), Раџистанци, Тамили итд.
У Јужној Азији се говоре преко 500 језика, а на првом месту је Хинди језик, са скоро 422 милиона говорника.[4] На другом месту по броју говорника је бенгали, са око 210 милиона говорника.[5] Панџаби је трећи најзаступљенији језик са око 130 милиона говорника.
Јужна Азија, која се састоји из Индије, Пакистана, Бутана, Непала, Бангладеша, Малдива и Шри Ланке, етнички је веома разнолика, са преко 2.000 етничких ентитета чији припадници броје од неколико стотина милиона до малих племенских група. Јужна Азија је током времена нападана и насељавана од стране многих етничких група, укључујући Дравиде, Индо-Иранце, Тибето-Бурманце и Аустроазијате. Спајањем ових различитих група настао је мозаик култура са многим заједничким језицима и веровањима. Али традиције различитих етничких група утемељене су раније, тако да постоје чак и снажне, локалне традиције које се нису мењале, попут јужноиндијске и бенгалске културе.
Друге етничке групе, као пто су народи Сука, Кушани и Хуни, доселиле су се касније из средње Азије и утицале на већ постојеће културе у Јужној Азији. Међу последњим досељавањима било је досељавање Арапа, Турака, Авганистанаца и Монгола. Међутим, арапски утицај готово је безначајан у поређењу са утицајем Турака, централноазијских Иранаца и Авгана, који су увели персијску исламску културу у региону и допринели стварању језика урду, синкретичког језика насталог утицајем индо-персијског наслеђа,[6][7] који је широко распрострањен данас. Енглези и Британци су данас као етничка група у Јужној Азији готово неприсутни, али су након два века владавине овим просторима ипак оставили траг западне културе који се види у елитним класама Индије, Пакистана, Бангладеша и Шри Ланке.
На северу Пакистана живи малобројни народ Буриши, чији језик није сродан другим језицима.
Позиција | Град | Држава | Популација | Површина (km²) |
Густина насељености (/km²) |
---|---|---|---|---|---|
1 | Делхи[8] | Индија | 23,998,000 | 2,072 | 12,100 |
2 | Карачи[9] | Пакистан | 23,500,000 | 3,512 | 6,692 |
3 | Мумбај[10] | Индија | 17,712,000 | 546 | 32,400 |
4 | Дака[11] | Бангладеш | 15,669,000 | 360 | 43,500 |
5 | Колката | Индија | 14,667,000 | 1,204 | 12,200 |
6 | Лахор[3] | Пакистан | 10,052,000 | 1,371 | 5,649 |
7 | Бангалор[3] | Индија | 9,807,000 | 1,166 | 8,400 |
8 | Ченај[3] | Индија | 9,714,000 | 971 | 10,000 |
9 | Хајдерабад[3] | Индија | 8,754,000 | 1,230 | 7,100 |
10 | Фејсалабад[3] | Пакистан | 7,480,675 | 927 | 8,069 |
11 | Ахмедабад[3] | Индија | 7,186,000 | 350 | 20,600 |
12 | Пуна[3] | Индија | 5,631,000 | 479 | 11,800 |
13 | Равалпинди–Исламабад[12][13] | Пакистан | 5,510,000 | 1,172 | 5,900 |
14 | Сурат[3] | Индија | 5,447,000 | 233 | 23,400 |
Главна религија је хиндуизам, а у Индији је настао и будизам који је доминантна религија у Бутану, Непалу и Шри Ланки.[14][15] Хиндуисти чине 63,65%, а муслимани 33,51% укупног становништва. Узете заједно, може се рећи да Јужна Азија као регион има највећи популацију муслимана на свету. Индијске религије које потичу из Јужне Азије јесу хиндуизам, ђаинизам, будизам и сикизам. Иако су индијске религије повезане са историјом Јужне Азије, оне представљају широк спектар верских заједница које су раширене и ван ове регије.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.